Zivot je vibracija, vibracija je oscilacija

Zivot je vibracija, vibracija je oscilacija. 

Iako sve postoji sada i ovde, kada si na jednom piku oscilacije, koju osecas jer si u zivotu,  ti mozes da kroz njega osecas i ostale njegove delove, kao sto jahaci talasa znaju da postoji i njegovo dno, dok su gore, na vrhu. I vesto time manipulisu, u zavisnosti od mesta na kome zele da se nalaze. Oni se penju da bi se spustali, i jedno i drugo je sastavni deo njihovog zadovoljstva, i napor u penjanju, i spustanje, koje je kao cilj, ali u sustini ceo proces je cilj. 

E, sad, ponekad gubis kontinuitet tog procesa negde, kad si na vrhu, to te ponese, i zaboravljas da ti je spustanje bilo cilj, a da je penjanje uzbudljuvi dolazak do tog cilja. I onda kukas, obicno dok si na vrhu, sto je veoma paradoksalno, zahtevajuci pritom da se zivot zaustavi tu, gore. A kad se zivot zaustavi na vrhu, dobijas smrt prilikom orgazma. Ili, dobijas infarkt na sceni. Ili.... 

Ali, sada smo u jednom neprekidnom toku uspona i padova, koji su svi sastavni delovi zivota, i uopste nisu nesto sto je vise ili manje vredno, nego su jedan neprekidni ciklus desavanja. Ako uzivas u penjanju isto kao i u spustanju, dok si na vrhu isto kao na samom dnu, kada pogledom  biras novi talas koji ces osvajati, onda si potpuno u toj vibraciji koja se zove zivot. I to je sustina zivljenja, uzivanje u svakom njegovom delu, kretanje i kretanje. Uvek kada osecas njegov vihor, uvek kada te on raduje, ti zivis zivot. U svakom drugom slucaju, ti spavas i propustas gomile talasa koji neuhvaceni prolaze kraj tebe.