Uzivanje

Uzivanje je jedan deo zivota, to je kada osecas svoje resurse i uzivas, bez zamerke. To znaci da si u miru sa sobom, nisi u dualnosti, i primenujes sposobnost i moc zahvalnosti. 

Za razliku od onda kada to ne osecas, ovo je mnogo prijatnije stanje, i to i moze da ti bude, a i treba da ti bude jedini motiv da takvo stanje i dostizes. A kako se to radi? Tako sto si svesna posebnosti svega ovoga sto prozivljavas, sto si svesna da je to tvoj izbor, ma kako to izgledalo. U svakom trenutku je to tvoj izbor. I, samo nerazumevanje tvog izbora te dovodi u stanje koje nije radost ili lepota. Od nerazumevanja do razumevanja stize se srcem, kada volis to u cemu si, iscekujuci znanje koje ti to iskustvo donosi, i prepustajuci se tom iscekivanju, radosno.

Sve sto osetis kao prepreku takvom prepustanju, su u stvari tvoja ocekivanja, sastavljena od tvojih misli, i vode te tome da svoje stavove o tome promenis, da bi mogla da ponovo opusteno i prepusteno plovis na talasima energije, koja je, po svojoj prirodi, cas gore – cas dole. Lepo je peti se, kao sto je lepo i spustati se. Ali, ako znas da uzivas samo u penjanju, onda ces, dok se spustas to dozivljavati kao neku tragicnu slucajnost, koja te vodi dalje od tvog uzivanja. I obrnuto. A tada zaboravljas da je svaki uspon i svaki pad u stvari stvorena mogucnost da uzivas u svojoj percepciji, da se prepustis i sve sto ocitas da samo ocitas, a ne dajes mu predznake (pozitivno ili negativno). Jer, to je tako. Zelela ti da se spustas ili ne, talasi talasaju, i ti ces se nekada spustati, a nekada penjati. To nije u tvojoj moci da menjas, ali je tvoja percepcija o tome u tvojim rukama. Sada, to ne znaci da ignorises cinjenicu da si tu ili tamo, nego znaci da prestanes da se identifikujes sa onim delom sebe koji ne prepoznaje novo stanje, tj, da svoju svest prosiris, i obuhvatis u nju i nove modele ponasanja i naravno, razmisljanja. Tako na najbolji nacin koristis svoju fokusiranost na tom mestu, jer tom fokusu udahnjujes jednu punocu, time je objedinjujes sa mestom gde smo mi, svojom svescu to cinis. 
I to je taj proces donosenja svetlosti, koji si birala u srcu kada si dosla ovde, videvsi novi teren u deficitu sa istim. A opet, to je i obelezje tvojeg istrazivanja, jer, bivajuci sada i ovde, mozes doziveti da sve vec jeste. Kada to dozivis, imas taj odjek i u srcu. To je utapanje u kolektivnu svest, i jos sire, svest o sebi kao o jedinstvu svega, i to je znatno prosirenje u odnosu na stanje kada biras da nesto jesi a nesto nisi, pa onda to i ne volis- voiis. To je poenta uzivanja, jedno opste „drogiranje“ tim tako prijatnim osecajem, koji u stvari jeste tvoje i svacije prirodno stanje, koje sebi i treba da priustis, ali, ne bezeci od onoga u cemu ne uzivas, nego, uranjajuci i udahnjujuci svesnoscu svoje postojanje na svim prostorima i vremenima u kojima se ikada obres. Iz srca. I, to u dubini duse zna svako. I zato ce ovo potsecanje mnogima doneti radost.