Strah i strepnja

To je ono sto cesto osecas, i cesto te odvlaci od onoga sto zelis i osecas da treba da radis. Ponekad vise lici na strah od neizvrsavanja obaveza ili neispunjavanja zahteva koji ti se postavljaju.

Anallizirajuci taj osecaj, znas da nije realan i da proizilazi samo iz tvoje predstave. Strah od odbacivanja lezi iza toga.

Odbacivanje mozes da dozivis samo onda kada nisi svesna da si u stvari konektovana. O tome odlucujes ti, uvek i samo ti. Iako izgleda da proslost ili neko drugi to stvara, to si ipak ti, samo ti. Ti biras sta ces da radis sa kompletom koji si ponela, da li ces da ga koristis u tom obliku ili ces da ga preoblikujes. Znajuci za modele obrazaca u zivotu, mozes da biras da ih primenjujes, kao sto si naucila, ili, opet, da stvaras druge, kao sto si takodje naucila.

Dovoljno je da pozelis to i proces razgradnje pocinje. Ne moras da cinis nista sto ti nije prijatno da radis, jedino je bitno da izadjes iz osecaja udobnosti poznavanja stvari. Istrazivanje uvek daruje mnogo radosnog osecaja i uzbudjenja, a „znanje“ daje jednu ucmalu udobnost. Ta udobnost i nije nesto udobno, samo je jedno izbegavanje gresaka. A za svaku gresku moze se reci samo ovo: „Niste vi to dobro razumeli“.

Greske ne postoje, nego pokusaji i promene. One vode ka zadovoljstvu istrazivanja. Kada imas svoju ideju koju zellis da sprovodis, i ona ti je misao koja osvetljava put, to je zaista dovoljno svetlo koje otvara nove pravce. Zato bi vas put nazvali prosvetljavanjem, ili osvetljavanjem, tj postajanjem u svetlosti onoga sto do tada nije bilo svesno sebe.

To je nadasve vredan proces, koji je veoma bitan za sve, a narocito za vas, koji ste ga i birali. Zato, znajte, sve sto se desava je u stvari proces kretanja u tom pravcu, i dovoljno je biti svestan toga i dopustiti novim uticajima da se implantiraju u vas, s ljubavlju. To vodi prosirenju, „vas „– na to da shvatite da ste vi sve, i „nas“, koji s radoscu ocekujemo vase  svetlosne efekte, i volimo procese kojima dolazite do njih.

 Na kraju, uvidecete da je sve jedno, da ste vi pripadnici nas tj - u kompletu mi, na posebnom, paznje i truda vrednom, projektu, koga ste se s ljubavlju prihvatili, i time doprineli bogatstvu samih sebe, tj „nas“. Nema tu granice, ona se stvara samo prividno, usled fokusa na odredjeni projekat, da tako kazemo.

 Kada ostvarite da fokus i svesnost o pripadanju celini budu spojene, tada znajte da ste prosvetlili svoj cilj. Onda nadalje mozete deliti to iskustvo. To je jos visi cilj. Ali, deliti to iskustvo ne mozete pre nego sto ga sami ostvarite, tj iz jedinstva sa nama.

Ono sto se tice proslosti i nekih obrazaca bismo objasnili: nesto je zaglavilo protok ljubavi na zadatku koji ste obavljali. To je bilo nesto sto niste mogli da sagledate iz sire perspektive, iz perspektive onog drugog. Samo to je dovelo do zakocenja, cinjenica da vi to niste dobro i celovito razumeli.

 Kada se to ponovo integrise, razgradjuje se cvoriste koje odmotava citav spektar odgovora na situaciju, a ne prisiljava vise na samo jedan model ponasanja. To mesto tada postaje novi potencijal. Odatle komplet modela ponasanja otvara nove i nove protocnosti, koje je lako koristiti, jer predstavljaju protok ili konekciju sa izvorom samim. Time dobijate novu i vecu snagu iz samog sredista sebe. I jos nesto sto je vazno u tom procesu:  tim otvaranjem postavljate temelj za nacine otvaranja, tj, jednu veliku prijemcivost sa potpunim poverenjem. Tako proces otvaranja ojacava iznova i iznova.