Prostor i vreme

Dimenzije zavise od merila. Kada uzimas jedne kriterijume, onda u ono sto primecujes spada sve sto je obuhvaceno kriterijumom. I to bi mogli da nazovete dimenzijom, taj kriterijum. 

Vama je prostor veoma bitan, pa ga delite u tri dimenzije. Ta podela je slicna kao sto svetlost, sasvim mali deo spektra, delite na boje. Znaci, imate cula koja su na to podesena, i ona registruju stvari tako, i u tom okviru. To znaci da posmatrate odsecak iz celine samo u tom delu koji ste nekako odredili. Zato, mozete vi deliti  prostor i na vise delova, ali, kada se prostor  udubi u svoju sustinu, dobijate vreme. Jer vreme je vasa dimenzija u smislu trajanja, koliki vam je vek trajanja u toj oblasti gde ste sada. Takodje je i veoma promenljiva za sve koji toj dimenziji pripadaju. 

Mnogo je vaznija dimenzija uzivljavanja, tj dozivljavanja. Ona vreme pomera u zapecak. Jer kada niste svesni vase celine, vi uzimate reperne tacke za postojanje odande odakle postojite, tj odakle ste trenutno svesni. Kada je ta svesnost prostrta samo na telesna cula - ona vam postaju merni instrumenti. Kada ukljucite jos cula- postajete svesni toga da niste sami. A kada emotivnim culom pratite radost i ljubav, dimenzije prestaju da budu vazne, i razumete da su one iluzija vasih ogranicenja.

Probaj da ispratis ovu misao ovako: boje su sasvim jasno oznacene nazivima crvena, zuta, plava....Ali u spektru vidimo da one prelaze iz jedne boje u drugu postepeno, “mesajuci se”. I ko moze da odredi kada je crvena prestala da bude crvena, i pocela da bude narandzasta? To je ipak stvar dogovora. Ili, kada rezeda postaje tirkiz? Ili...

Iako se radi o culu vida koje je ljudski zajednicki organ, ipak je potrebno jedno usaglasavanje da bi se odredilo sta cemo kako da zovemo. Neko ko je visedimenzionalan, i nema vasa cula, dozivljava pitanje "Dokle se prostire crvena boja?",  kao da pitas matematicara "Koliko duga moze da bude linija?" Pa, onoliko koliko je nacrtas. I onoliko cime je tako nacrtanu meris. 

Tako da je dimenzija veoma subjektivan prikaz, i zavisi od dogovora koje sacinite u odnosu na ono sto koristite kao merne instrumente. S nase tacke gledista, vreme i prostor, kako ih vi gledate, su lice i nalicje istoga. I zato su reciprocni. Sirenje jednoga uzrokuje dubljenje drugoga. Posmatrajuci to, izlazite iz okvira koji vam namece telesna percepcija.