Neki nacini dolazenja do duse

Poredak ljubavi, porodicni raspored, je nacin deskripcije zadatka. Kada  detektujete gde je „poremecaj“, to mozete uciniti  preko tumacenja u porodicnom nivou -  jer ste se materijalizovali upravo u onoj porodici u kojoj je postojala dinamika identicna dinamici duse. Slicno se desava i kada se desifruje karmicka linija, ona je takodje realna, isto toliko koliko je i porodicna, s tim sto je u porodicnoj donekle moguce utvrditi cinjenicno stanje predaka preko zapisa i porodicnih predanja.

To sto je to tako, samo govori o tome da je dusa u kontinuumu radila na svojim zadacima, tj osvetljavanjima, a da se, periodicno, tamo gde je fokusirana svest, ti zadaci i prozivljavaju. Zivot bi se mogao okarakterisati kao talas koji vodi od tacke do tacke koje su punktirane zadacima. Ali, to je tako ako ukljucimo ambiciju kao obelezivac. U stvari, sve ono sto se desava u zivotu, vodi od otvaranja do otvaranja raznih nivoa udubljivanja u dusu samu, u mesto koje sija ljubavlju. S tim da je to visedimenzionalno i nije moguce da se gleda bas kao tacka, kao sijanje i slicno, nego se manifestuje na razne nacine. 

Sredstvo (da tako kazemo), kojim cete najjednostavnije detektovati udaljenost od sustinske ljubavi jeste emocija. Rad na emociji je u stvari dopustanje osecaja da ih osecamo. Preko njih mozemo otvoriti sve dublja i dublja mesta, ponekad zatrpana bolom, proisteklog iz nerazumevanja, nesagledavanja mnogih opcija i perspektiva. Medjutim, kada se kroz sloj bola prodje - samim njegovim dozivljavanjem, koje sa sobom nosi i informacije istine, potpune - tada se put nesmetano nastavlja. Direktno u centar duse (tamo gde je i krenuo J ).

Centar duse je opet simbolicka slika, ne radi se o tacki koja je centar, ali, zbog ljudske suzene percepcije, koja u stvari pruza opozitnu sliku, to moze da se predstavi kao neka tacka. Sve dok se svojim dozivljajem ne udje u nju. Tada ona postaje beskrajno prostranstvo, svesadrzajno i potpuno, kompletno u svakom smislu, mesto puno ljubavi i svog znanja u najprostijoj formi koja postoji.

Jer, tu, sve, samo po sebi, Jeste.