P: Treba mi pomoc i blize objasnjenje?
O: Da, tu je kljuc, zatraziti pomoc, jer, mi
nemamo nikakvo pravo da uticemo na tvoje odluke. Kada je tvoja odluka da
cekas da se nesto promeni, sedeces i cekaces. Kada je tvoja odluka da zatrazis
pomoc u promeni, tada mi dajemo pomoc. Zato je najvaznije da trazis, da
definises sta bi htela i da to zatrazis! Ucila si da treba da
formulises sta ti treba. To je sve sto ti treba da radis. Da kreiras tako sto
zazelis.
P: To je velika odgovornost, da kreiram svet po
svojim zahtevima. Pomozite mi da razjasnim to.
O: E, to je pravi pravac. Kada nesto ne znas,, to
je ok, i mozes da trazis da ti se pomogne da razumes. Ne moras ti sve da znas,
niti da poznajes ustrojstvo sveta. Elem, kreiras ti svet i ovako i onako. Onako
ga kreiras da stoji i da se ne pomera, i postaje ucmao. Kada se pokrecu
dogadjaji, onda pomocu dozivljaja i svog osecaja imas mogucnost da ga oblikujes. To i jeste poenta, da se oblikovanjem menja. Menjanje u kretanju jeste
sustina, i time dajes nove momente i mogucnosti i ostalima da te momente
dozivljavaju. Ali, gradis ih zbog sebe. Uvek i prvenstveno zbog sebe. A onda,
osecajuci efekte te pokrenute energije, ti i ucestvujes, a takodje,
dozivljavanjem, osecas u kom se pravcu mogu modifikovati stvari. Ponekad osvojivsi veliku delatnost u svojim mislima, kada ih fokusiras, i, koristeci veliku snagu
za male stvari, uspavljujes se jer uvek imas dovoljno za sebe. Nije poenta
zivljenja prezivljavanje.
P: Pomozite mi da razjasnim, a u cemu je onda
poenta, sta bi to trebalo da cinim?
O: Sve gde osecas zadovoljstvo jeste ono sto
treba da cinis. Vec se, npr, dugo spremas da radis nesto, a nikako da otpocnes. Kada samo probijes tu barijeru koja te drzi dalje od osecaja
zadovoljstva, uci ces u svet kreativnosti koji je tebi svojstven, gde se
napajas ogromnom energijom, koja je neiscrpna, i suprotno tvom misljenju, dobra
je za sve (a da ne spominjemo da je bezopasna). Nema nacina da se osecas dobro,
a da pritom nekome naudis, svako ima dovoljno istancana cula da bi to mogao da
oseti odmah, i da ili svesno ili nesvesno, promeni pravac svog dejstvovanja u
pravcu gde je udobnije.
Uzivanje je u stvari
uzivanje u povezanosti, u kojoj osecas povezanost sa izvorom, i da mozes da
samo zatrazis, i da dobijes, pri cemu ces zadovoljstvo osecati i dobijati
konzumirajuci to sto ti je zelja. Razbijanje predrasuda o necemu je ono sto ti
cini zadovoljstvo.
P: Evo, sada kad se to otvara kao pitanje, ja bih
da dobijem pomoc u otvaranju prema ljudima, u ljubavi prema svemu sto oni
predstavljaju i radovanju u svim pravcima koje koriste. Pomozite mi molim vas
da prestanem sa skepticizmom i primecivanjem mana i kritikom, nego sa
otvaranjem ka lepoti i uzivanju u svima. Pojasnite mi molim vas sta je to sto
rukovodi povremenim nezadovoljstvom i povlacenjem?
O: Kada osecas ljubav, ti ne sudis o ljudima, ni
o njihovim osobinama, ti samo osecas da ste ovde sa istim ciljem. Tome se mozes
prepustati sasvim bez bojazni, jer time se otvaraju vrata da budes ono sto su i
oni, sa svim otvaranjima koje oni postizu. Time se ne prenose zatvaranja, jer
time i ti otvaras vrata njima u sopstvenim otvorenostima, koje mogu da uticu na
njih da se i oni obogate, osecajuci ih. To je ono sto se desava na druzenjima, otvaraju se vase individualne otvorenosti i kombinuju u potpuno
nove spojenosti. Kada se igrate po tom polju, nije bitno licno kao jedno manje
polje, jer ovo koje otvorite potpuno obuhvata ono licno, i jos mnogo vise od
toga. Kombinacija otvara mnogo vise nego sto je zbir energija, tako da je
efekat toga na kub, na jos mnogo vise, kao eksponencijalna jednacina. Ona
prostor dejstva dubi u mnogo vise dimenzija. Ali, ostavimo da to osecanje dozivi svako
za sebe. Kada
je tvoj um usmeren ka otvaranju, onda ti daje jos vise i vise mogucnosti. Neku osobinu mozes da dobijes kroz postovanje onoga ko tu osobinu poseduje, znaci, nije cak bitno ni njegovo
prisustvo, pa cak nije ni bitno da je u tom istom vremenu ziveo.
Znaci, kada se
vrednosti poklapaju, ono sto nije osvetljeno kod nekoga, a kod nekog drugog
jeste, postaje osvetljeno za sve one koji se tome pridruzuju, i sto se vise
preklapanja desava, pomocu raznih vidova otvaranja ka drugima, to se vise
oblasti otvara. I tako se vrsi rast. Zato, boravak na ovoj planeti shvati kao
ogroman poligon za ucenje, kakav mozes da iskoristis za enorman rast ka svima i
u svim pravcima u kojima ljudi postoje. To i jeste prednost zivljenja u gradu,
gde imas neverovatno veliki izbor u okolini, a, koji te takodje otvara i ka
izboru koje mozes dobiti u razmeni informacija. Otvaranje, otvaranje i
otvaranje jeste jedini cilj koji postoji, a pitom i radostan je i veseo. Kada
se konektujes na Budu, ti si Buda koji ukljucuje i tebe, kada se konektujes
na drzavnika, ti si onaj ko ima sposobnosti drzavnika koji ukljucuje i tebe.
Zivljenje zajedno sluzi tome da osetis potrebu da se prosiris na neku
sposobnost koju bi voleo da imas tj da dobijes ideju sta bi jos da ugradjujes u
sebe. To je matrica koja se obogacuje povecavanjem povezanosti, jer, ona sama
sve poseduje, a nove se oblasti pokazuju primecivanjem tj, davanjem na
vrednosti onome sto vidimo.
Slicno tome, kada vidimo da je neko "odvratan", da
postupa kao „los“, pa zato ne vidimo gde je ono sto je u njemu lepo, zatvaramo
sebe za taj deo svemira. Ne postoji opasnost da mi, prihvatajuci,
postujuci onog drugoga prihvatimo njegove blokade. Zasto? Kada se otvorimo, mi vidimo protoke, uzroke za
neprotoke i posledice njegovih licnih zatvorenosti. Otvaranjem ka njegovoj
posebnosti, mi njemu dajemo mogucnost da i on to u sebi osvetli, preko svetla
iz nase licnosti koja vec osvetljava taj predeo.
Bolji je prikaz ovako: oblast
koja nema u sebi ljubav, nije osvetljena, tu je nedostatak svetlosti. Kao npr
voda koja nadire. Onda, kad otvoris branu, ne moze da se desi da vazduh iz onog
dela gde nema vode nagrne i istera vodu iz dela sa vodom. Zar ne? Znaci, ljubav
je postojanje, a mrak je nepostojanje. Kada otvoris ustavu, prepreku, onda ona,
kao nesto, moze da nagrne i preplavi
to nepopunjeno mesto.
To je samo simbolicki prikaz, ali stvari stoje tako
nekako. Da bi se nepopunjenost razmenila, potrebno je da postoji nepopunjenost i u onom
drugom. A ako se tako nesto pokaze, onda, ti kao tragaoc i onaj koji zna
recept, otkrivsi nepopunjenost tako, mozes da zatrazis pomoc u njegovom
osvetljavanju. U sebi, naravno. Ali to je nekako uvek povezano. Medjutim, to ne
mora da te brine, niti da ti bude cilj, ako se na sebe koncentrises, cinis
dobru stvar. Svako ko se na to konektuje dobija mogucnost. I licna je odluka ko ce na sta da se konektuje.
Zato je bitno da zavolis sve, jer se time otvaras i za ona sasvim specificna
iskustva, koja su dostupna retkima.
Onaj ko moze vise da se
otvori, ima otvorenije resurse. On je samim time i bogatiji. Zato nije to bas
pitanje licnosti, nego kapaciteta. Neko je stvoren sa velikim kapacitetom za otvaranje, a koji ne koristi Neko je drugi
mozda otvoren sa manjim kapacitetom, ali ga koristi u potpunosti. Ha, sta cemo
sad? :)
Нема коментара:
Постави коментар