Dobrodosla ponovo nazad u svoju skupinu

Sta znaci kada si ujedinjena, tj kada si usla u samu sebe, tj kada si na svoj izvor prikljucena? 

Danas si naisla na lepo formulisanu ideju u knjizi koju si citala, o tome da su licnosti delovi duse koji su dobrovoljno, tj svojom fokusiranoscu sveli sebe na vasih 5 cula i time dobili individualnost. Tako i jeste. Imajuci neke druge osobe kao neke druge licnosti, i njihove odluke i postupke, koji te se kao ne ticu...time se odvajas od same sebe. 
Ne radi se o tome da se mesas, radi se o tome da prihvatas i da volis to sto drugi rade. Jer, time sto oni postoje, oni jesu i deo tvog zivota, jer je tvoja percepcija podesena tako da sve sto ne vidis kao ujedinjeno ( u ljubavi),  u stvari i mozes da vidis. Narocito one stvari koje vidis kao problem ili kao disharmonicne. Tvoje je da se setis da sve one i svi oni koji su vlasnici osobina, postupaka, u stvari dolaze iz jednog jedinog izvora. Tu, u matriksu koji je sacinjen od vasih linija poimanja i povezanosti, mozete dozvoliti da vas secanje na uzajamnu povezanost jednostavno opet i opet prikopcava na vase izvore, odakle ste i uskocili u materijalnu oblast. Objedinjenje je cin koji vas prikopcava na onaj prijatan osecaj ujedinjenosti, koji ste nazvali ljubav. Zavisi kojim ga culom ocitavate, ono se takodje javlja i kao radost, sreca, ili cak i znanje.

Nema tu mnogo dileme: kada dozivljavas da te neko ugnjetava, to je emitovano iz sopstvenog dozivljaja da nesto u tebi nije kako treba, onda to ispoljavas kao spoljasnost ( i samo ime to govori – ispoljis ga spolja). I onda je na terenu, takvom da ga vidis kao van sebe, kao problem koji nije deo tebe. U onom trenutku kada se sve objedini, onda i problem, i osoba koja ga manifestuje, bivaju ujedinjeni u srcu, dusi, tj jos dublje, u mestu koje postoji kao tvoj izvor koji te je iznjedrio. Kada si ujedinjena, nema vise problema, nema ni dvojnosti, ni dobro ni lose ne postoji, jer, svemu je dozvoljeno da postoji.

To je kao neka nervatura, koja treba da se prosiri, i, time, sto je „problem“ veci, sto je neuobicajeniji, to pokazuje da je veca potreba za ujedinjavanjem, pripajanjem i spajanjem onoga sto percipiramo. Zato je neophodno uvek da se oslanjamo na svoj centar, da bismo imali sta da objedinimo.

Unutra i spolja. To je samo vasa iluzija. Sve sto postoji ne moze odrediti ni mesto ni vreme, to su ogranicenja koja su proizasla iz vasih cula. Susret u prostoru i vremenu samo pokazuje da ste objedinili vase frekvencije, tj da isto vibrirate, i to je objasnjenje za zrtve i pocnioce, oni su se susreli samo da bi se ujedinili, a do kurslusa dodje onda kada nema emotivnog kapaciteta za to. Onda se ponovo desava ciklus, u kome se sticu sposobnosti da bi do razresenja doslo. To nije nuzno ciklus koji mora da bude vremenski ili prostorno pravilan. Sve zavisi od licnog dozivljaja, koji nije moguce smestati u te kategorije.

Bol i patnja, koji su manifestacije neujedinjenosti, u stvari manifestuju dovoljno neprijatnosti koja moze da bude motiv da se ujedinjenje obavi. I to je vas licni kapacitet i vase licno stremljenje, da progutate tu imaginarnu razjapinu koju ste postavili izmedju dve suprotstavljenosti, i da opet centrirate sebe na izvornu snagu. Nije to ni malo tesko, to je krajnje kreativan i radostan dogadjaj iz koga proizilazi dozivljaj ljubavi.