Kako resiti problem

Kada je dusa otvorena, osecamo da smo bas tamo gde treba da budemo, i vuce nas da radimo bas ono sto radimo. Stvar je nekako jednostavna, jer, nije potreban ni jedan izgovor da se ne bismo nalazili tamo gde nam nije mesto. Onda nam ne treba ni prehlada, ni guzva u saobracaju, ni bilo sta sto nas inace sprecava da idemo tamo gde ne zelimo, tamo gde ne osecamo sebe.

Nasa dusa stalno iz nas „zraci“ sebe. Ta cela recenica bi mogla da bude pod navodnicima. Jer, nasa dusa jesmo mi sami, i zato stalno zracimo ono sto je diktat nase unutrasnjosti. Nasa unutrasnjost smo mi sami, koji smo na nekom, nama zadatom, zadatku. Taj zadatak nije da trpimo ono sto osecamo kao trpljenje i bol, nije ni uvezbavanje sposobnosti da bilo sta drugo radimo, nas je zadatak samo da budemo Mi Sami. Tacnije, da ja budem  Ja. Ovo Ja podrazumeva integrisanost i sveukupnost.

Znaci, zadatak u stvari otvara prepoznavanje trpljenja, a onda i njegovo resavanje. Kako se to radi?

Prvo, vazno je prepoznati da nas nesto tisti. Vazno ga je sagledati sasvim, doziveti njegovo tistenje, patnju, bol, uskracenost....Dozivljavajuci blokadu, mi je priznajemo, priznajemo njeno postojanje.

Sledeci korak jeste sagledavanje toga da postoji uzrok koji je zablokirao energiju protoka. To se ne radi mentalno. Mentalni obrasci nisu uvek pravilno usmereni, i cesto, vrteci se po mentalnoj ravni, isto kao i po bilo kojoj drugoj ravni, preskacemo blokadu tako sto pravimo razne petlje u kretanju. Te nam petlje mrse racune, mrse zivot i prave haos. Vazno je da spoznamo da je to tako, i napustimo obrazac trazenja preskakanjem glavnog cvora, izvorista.

Glavni cvor se uvek nalazi tamo gde najvise boli. Tamo gde je najveci strah. Tu uvek cuci deo nas koji je neintegrisan i zove nas u pomoc. Posto je to uvek deo nas samih, on se stalno javlja, zeleci da se vrati tamo gde mu je mesto. Zeli da bude vidjen. Nikakva mu druga popravka nije potrebna, sem da dozivimo, spoznamo  i integrisemo u sebi svest o njegovom postojanju. Tada sva sila problema- blokade- onoga sto nas je tistalo, kolapsira u svoju pravu, izvornu snagu. Nasu izvornu snagu. Sasvim prirodno i spontano, to otvara protok kroz sve oblasti koje su bile odvojene nasim odupiranjem.

To je proces otvaranja. To je proces resavanja problema. Sasvim jednostavan.  Tu gde je pitanje, tu je i odgovor. Samo mala transformacija svesti. Samo malo preusmeravanje paznje, koje je sasvim u nasoj moci. Dopustanje, opustanje i prepustanje vodi nas uvek sebi. Celovitosti. Integrisanju. Otvaranju. Jer, sve je, oduvek i zauvek, vec u nama.

Osvescivanje kao nacin zivljenja

Sve sto postoji je punovredno na neki nacin. To sto kazemo na neki nacin, znaci da postoje razna vrednovanja, i pri cemu ni jedno nije bolje. Radi se samo o uzimanju razlicitih elemenata kao sistema vrednosti.

U svetu koji trenutno primecujete dok citate ovaj tekst, postoje neki manje – vise utvrdjeni sistemi pravila i oznacavanja. Oni nisu fiksirani toliko da su nepromenljivi. Znaci, njihova promenljivost je u vasim rukama.

Ako se drzite inercije, ocuvacete nepromenljivost. Ali, to nije razlog zbog koga ste dosli tu. Promenljivost kao mogucnost  vas je i dovukla na fokusiranu tacku vaseg postojanja i zivljenja. Kao sto dete koje se rodi telesno raste i razvija se, tako i odrasli nastavljaju taj rast u smislu osvescivanja mesta duse u samima sebi. Kada osvestite sopstveno telo, kao upravljacki sistem za voznju po vasem nivou, mozete se okrenuti i unutrasnjem vodjstvu, koje je na suptilnijem nivou. Vrlo je cesta pojava da se oba razvoja desavaju istovremeno, ali vas fokusiranost na materiju i drzi u materiji.

Fokusiranje na materiju nije ni malo vaznije ni manje vazno od fokusiranja na bilo sta drugo. To je slicno ucenju voznje. Kada savladate osnovna pravila upravljanja motorom vozila, a onda i pravila voznje po saobracaju, olaksavate sebi kretanje. Znanje voznje nikako nece upravljati odlukama gde ce vase odrediste putovanja biti. Ali, ako niste savladali voznju dovoljno, to jako moze uticati i na odrediste i na vreme u kome cete se kretati u saobracaju. Biracete samo ulice koje dobro poznajete i nisu izazovne.

Tu se radi  o zastupljenosti svesti. Sve sto je u svest uplivalo, sve sto je ikada obradjeno, uslo je u svesnost o postojanju, i postalo deo vas samih. Sto ste vise svesnosti „osvojili“, usvojili i integrisali, to vam je kretanje prostije. Kada usvojite osvescivanje kao nacin zivljenja, onda neprestano dozivljavate svaku prepreku pred vama kao izazov koji je potrebno prosvetliti ljubavlju prihvatanja. A taj je izazov najsvetiji u nama. Naci nacin i probuditi u sebi mogucnost prosirenja sa blokade na novu oblast prepoznavanja. To je prosvetljavanje, zasvetljavanje. unosenje svetla svesti tamo gde je bio mrak. Tamo gde nisu bile nase oblasti vidjenja, sa pocetka price. Elementi sistema vrednosti koje nismo uzimali u obzir, ne primecujuci ih.

Pronalazenje lepote u onome sto jeste

Odraz duse videcete uvek u spoljasnjoj slici. Kada je lepo vreme, to znaci da je u vasoj dusi lepo, da ste prokrcili put ka lepoti iz sebe. To je  spojeno na sopstveni dozivljaj lepog. Pronalazenje lepote u onome sto jeste.

To je i vas zivotni zadatak. Pronalazenje lepote u onome sto jeste. Sve sto postoji i treba da postoji. To sto vi u tome ne vidite lepotu niti smisao – je iskljucivo vasa ogranicenost. A dosli ste iz jedne neogranicenosti, privuceni ogranicenjima, i to samo zato da bi otvorili protok, propustili u ljubavni protok. Kada se objedine suprotnosti, kada prestane polarnost, desava se protok ljubavi, tj, protok lepote, i svega onoga sto smatrate plemenitim i prijatnim. To je tako jer je takvo prirodno stanje stvari. Pokret je priroda, zamrzavanje obuzdava protok. To je stvarno samo privid, i predstavlja iskljucivo stanje vaseg uma, kojim, u stvari, jedino i upravljate.

Nije lako kuvati se u corbici sopstvenog iskustva, i nije jednostavno razumeti da je ono sto vam se upravo desava bas iskljucivo vasa prica. Zato je sasvim  nadmeno govoriti o tome kao da se radi o necemu sto je nizerazredno, a narocito  zato sto to i nije istina. Sam taj proces otvaranja jeste vas zadatak, sasvim primeren vasim sposobnostima i mogucnostima. Vi  ste verovali da cete to moci, onda kada ste primetili vrednost oprotocivanja, vrednost stvaranja nove sinapse, vrednost otkrivanja novog univerzuma. Jer to su oblasti koje se na ovaj nacin „formiraju“. Formiraju se vasim jednostavnim primecivanjem. Vase primecivanje je taj fokus. Fokus je uvek na polarnost, na ono sto je vasoj dusi izazov objedinjavanja.

Spolja i iznutra

Dragi ljudi!

Sve sto vidite spolja, to se u stvari nalazi iznutra. To je zato sto je ono sto primecujete, u stvari vas aktuelni zadatak. Svi zivopisni momenti takodje kite vas zadatak, pridajuci mu na vaznosti. Koliko je bitan vas zadatak odredjuje to – u koliko je elemenata on infiltriran. To znaci da cete svaki put kada vidite zivotno vazan zadatak imati mnogo elemenata koji su upleteni u situaciju. Zato sto je taj zadatak duboko povezan sa mnogim oblastima zivota. Resavanje takvog zadatka uvek je veoma jednostavno, kao kratka zen prica, kao potez macem koji razresava Gordijev cvor. Tek tada nastaje blisko ujedinjenje prozeto ljubavlju, koje povezuje sve naizgled zamrsene stvari i odvezuje se u potpuno drugoj dimenziji nego sto ste ocekivali da se resenje nalazi.

Znaci, ono sto zovete Ja jeste uglavnom izvrnuta carapa realnosti. Resavajuci zadatke tako sto cvorove osvetljavate, vi „gurate“ svesnost ponovo na mesto odakle ste zadatak i sagledali – na aspekt duse. Kada biste realno pogledali, okom duse, sagledali bi da se sve sto postoji vec oduvek nalazi u vama. Beskonacnost, sveukupnost, svi odgovori i sve mogucnosti su u vama, u mestu gde ne gledate, zaokupljeni „realnoscu“, resavanjem zivotnih pitanja. I takodje, resenje svih ovih pitanja dolazi samo od sagledavanja iz te prve perspektive, iz perspektive duse. Zato, sve sto vidite kao zamrsenu situaciju, sve sto smatrate neresivim zadatkom, sve oko cega ste ikada osetili da gubite snagu, postoji tu samo da bi vas vratilo kod vaseg roditelja, kod univerzalnog izvora svega. I put kojim cete to resavati je uvek najkraci moguci, ali iz perspektive problema – uvek neocekivan. Vas roditelj je u stvari vi sami, nista drugo od vas samih.

O predvidjanjima

Realnost, isto kao i predvidjanje, je samo nacin sagledavanja. Zavisi od licne obrade podataka, tj od kapaciteta onoga koji obradjuje. Kapacitet zavisi od obima svesti koji je u opciji. Znaci, ako ste sebe ogranicili, npr, na telesnu strukturu, koja obuhvata organski materijalni deo ogranicen samo povrsinom koze; onda necete primetiti usaglasenost faktora okoline na organizam. Takodje, necete osetiti ni ritmove koji takodje uticu na cikluse unutar tog dela koji obuhvatate. Vasa ce realnost, u tom slucaju postati veoma magicna i nepredvidiva, ne sagledavate li i ostale faktore procesa koji imaju uticaj i na vase telo.

Vi ste fraktalno prosireni hologrami. Kada  pogledate odredjeni fraktal, on ima svoje dimenzionalno odredjenje, parametre po kojima ga odvajate od njegove okoline. Kao kad bi iz neke slike izvukli, npr, samo plavu boju. Prikaz samo plave boje ne bi mogao da da ni priblizno znacenje cele slike. Zbog toga, sto je veca ukljucenost dimenzija, tj odredjenja koje posmatrate, tj, obelezja koja primecujete, to je slika obuhvatnija.

 Vasa paznja se razvija, i to zovete sirenjem svesti. Kako se ona razvija, tako je i vase opazanje celine sve vece. Zato se i desava  ovo „ubrzanje vremena“, koje ubacuje nove elemente u igru. Kada imate vise elemenata, onda imate i vise podataka za obradu, ali, onda vam vise ne odgovara plan u kome ste posmatrali razvoj situacije. Potrebno je otvaranje vidika, i to je ono sto zovete otvaranjem dimenzija.

Dimenzije u sustini ne mogu da se broje i nabrajaju, i ako uzimate pretpostavku da je prva ovakva, druga to plus jos malo vise, i treca jos vise od prve dve... upadate u zamku stvaranja klisea, jer nije moguce proracunati sta je to sto fali  da se dobije jos jedna dimenzija. Put kojim se tamo ( u „visedimenzionalnost“) ide je iskljucivo put ljubavi, koji vas direktno prikljucuje na celovitost i sveukupnost. Od vas zavisi kako cete to da formulisete i gde cete da ga smestite.

U svakom slucaju, vi ste ti koji imaju potrebu da broje dimenzije, da predvidjaju buducnost, i to su samo nacini kojima pokusavate da se zadrzite tamo gde se nalazite, da se drzite za stare obrasce, pa cak iako vidite da oni vec odavno ne rade. Zato je veoma bitno da opustite svoj um. Slobodno ga raspustite i predajte se posmatranju bez ikakvog ocekivanja i „razumevanja“, jer ono, razumevanje, samo gura u stare fioke. A posto su one vec prepune stvarima , i to takvim koje vec odavno ne rade, mozete se slobodno opustiti i prepustiti, jer cete, ako to uradite, shvatiti da i onako odavno (oduvek J) ne drzite stvari pod kontrolom. Ako vam se ikad i cinilo da ste imali kontrolu, to je samo znacilo da mnogo toga niste zeleli da vidite, da biste imali privid strogo kontrolisanih uslova. Slobodno upotrebite svoj um da izanalizirate tu cinjenicu, i doci cete do podataka da je to tako.

To je u stvari proces kome treba da sluzi vas um -  obradi podataka koja ce vas voditi dalje, koja ce vam omoguciti samo da konzumirate i uzivate rezultate posmatranja sirom otvorenih ociju. Naravno, simbolicki, jer su tu ukljucena jos mnoga vasa cula koja ste hteli da zaboravite. 

Vatromet desavanja se zbiva oko vas neprimecen, a da ga primetite, jako biste uzivali. Zato vase analize umom mozete primenjivati korisno, na registrovanje cula kojim dobijate podatke, a ne, kao do sada, negiranjem podataka koji vam stalno pristizu. Otvorite slobodno svoj um, svecano, kao bocu nekog carobnog sampanjca , koji jedva ceka da pokulja napolje. Ziveli!

Ovde i Sada

Ovde i Sada

Ako ste Ovde, onda ste i Sada. Nikako drugacije ne moze da bude. 

Isto vazi i za obrnuto, ako ste Sada, onda ste i Ovde. 

Isto vazi i za ovo: ako (je)Ste, onda ste i Ovde i Sada .

To je tako zato sto preskace vasu percepciju, koja je dualna. Njom primecujete  dvojnost belo- crno, tj ima – nema svetla, takodje i svetlo- tama. I, takodje, mozete osetiti  ljubav- strah ( ali i mrznju, onu koja svojom zamrznutoscu oznacava ne-protok).

Prava istina je ta da je ljubav isto sto i njeno odsustvo. To su lice i nalicje  jedne medalje. Postojanje ljubavi definise i njeno odsustvo. Svetlo je isto ono sto je i njegovo odsustvo, i to su dve strane medalje. Ali, ono sto mozda niste primetili, vreme i mesto su iste takve dve strane jedne medalje. One se prostiru u jednoj malo dugacijoj ravni, pa je zato malo teze primetiti istorodnost ova dva pojma. Ali, pokusacemo ovako: ako smo svesni samo dela postojanja, onda ga lociramo na jedno mesto. Takodje, u zavisnosti od sopstvenog sagledavanja, mozete  se locirati u raznim dimenzijama: kao jedinka, kao clan porodice, nacije, vrste....

U zavisnosti od toga kako se definisete -  toliko prostora shvatate kao svoje. Znaci, to moze biti zapremina tela, zatim, mozete locirati svoj  grad, drzavu, oblast, planetu...sve to kao „svoje“.  I to se menja, u zavisnosti od vremena u kome se nalazite. Tako ste nekako definisali svoje koordinate.

Istina je, u stvari, da ste vi svugde i sve ono sto primecujete oko sebe. Zapravo, vi udahnjujute zivot svemu sto oko sebe primecujete. Vas fokus vas locira.

Ponekad nemogucnost da  postignete „ovde i sada“ pripisujete prostoru, a ponekad vremenu. (Kada odem na godisnji odmor idem na more. Kada se obogatim  imacu veliku kucu. Kad smo se posvadjali, on je otisao.)

Jednostavno postavljanje u jedinu koordinatu koju imate, a to je „Ja Sam“, vi ste iznenada ukompletirani. 

Granice prelaska  su na ivici vase percepcije, koja je jedina koja vas drzi Tamo i Tada.

Umiranje i postojanje

Kako da govorimo o predvidjanjima buducnosti na vas nacin, kada za nas ne postoji ni smrt ni radjanje?
Sa naseg aspekta, vi ste duse koje uvek postoje, a, takodje, neki njeni delovi stalno umiru ili se radjaju novi. I sta je onda ono gde se vi definisete? To je ipak uvek vas izbor.

Primer:  recimo da ceo zivot posvetite npr. - ulozi zrtve. Stalno patite, stalno cekate, stalno se izmicete u trenutku kada nastupa uzivanje... prakticno, ne zivite svoj zivot. I onda se desi promena unutar vas, prosirenje svesti, kojim dobijete sveukupno razumevanje celog procesa, ne samo posledica, koje stalno sprovodite u svom zivotu, nego i uzroka, skrivenih u vasem posmatranju situacije koja je, simbolicki, uzrokovala celu stvar.

Takvo „umiranje“ uloge zrtve ne izaziva vam bol, ni patnju, naprotiv, moze izazvati radost i osecaj ispunjenosti. Naravno, tu je opet na delu vas izbor, i uvek je na vama da izaberete kome delu cete se prikloniti, gde cete se manifestovati, na neki nacin. Tj, gde cete sebe definisati. Ali, pod pretpostavkom da je vas svesni izbor da se integrisete, „umiranje“ vase uloge zrtve u tom trenutku cete doziveti kao -veliko budjenje.

Zato, kada stvari posmatrate na taj nacin, jasno je da nikada ne umirete stvarno, jedino sto bi mogli nazvati „umiranjem“, tj nestajanjem, jeste vase priklanjanje i poistovecivanje sa onim delom koji dozivljavate kao odvojen od celine. Ipak, i tada to ima svoju neprocenjivu svrhu. Jedino tada, postojeci tako u odvojenosti,  vi cete sebe dovesti u stanje da pozelite da se ponovo povezete i spojite u celinu, gde i jeste, u stvari.

To se odvija tako sto dopustite da upliva znanje o spojenosti i celini, ono znanje koje ste oduvek imali u sebi. To ce znanje sasvim spontano prikazati vas kao deo svega, i sve kao deo vas. Jedino vase misljenje o tome vas u stvari odvaja od onoga sto jeste. Taj proces koji vas iz odvojenosti ponovo dovodi u celinu i jeste svrha vaseg postojanja, svaki deo koji sada vidite i dozivljavate kao nespojen, jeste u stvari vasa predstava zivota, jeste zadatak (koji ste u stvari sami sebi zadali) na spajanju, projektovan iz vaseg poimanja vaznosti onoga na cemu mozete da radite. I, opet, iako je sve iz jednoga proisteklo i sve u stvari oduvek- zauvek spojeno, vi svojim postupanjem, tj dopustanjem da se sve ponovo poveze kroz vas, obavljate veliki i jedinstven posao

Kada se mnogo vas, koji ste na tom ljudskom nivou jedinke, usmerite na jednu vrstu povezivanja, dobija se sinergijska snaga, koja visestruko premasuje snagu povezivanja od one koju moze da stvori jedinka sama. Na taj nacin se i indukuje pokretacka snaga, koja pokrece mnoge u proces. To znaci da se spontano desava skok u svesti, tj u delu koji definisete kao sebe, obuhvatajuci  novu oblast koju percipirate kao Ja.