Umiranje i postojanje

Kako da govorimo o predvidjanjima buducnosti na vas nacin, kada za nas ne postoji ni smrt ni radjanje?
Sa naseg aspekta, vi ste duse koje uvek postoje, a, takodje, neki njeni delovi stalno umiru ili se radjaju novi. I sta je onda ono gde se vi definisete? To je ipak uvek vas izbor.

Primer:  recimo da ceo zivot posvetite npr. - ulozi zrtve. Stalno patite, stalno cekate, stalno se izmicete u trenutku kada nastupa uzivanje... prakticno, ne zivite svoj zivot. I onda se desi promena unutar vas, prosirenje svesti, kojim dobijete sveukupno razumevanje celog procesa, ne samo posledica, koje stalno sprovodite u svom zivotu, nego i uzroka, skrivenih u vasem posmatranju situacije koja je, simbolicki, uzrokovala celu stvar.

Takvo „umiranje“ uloge zrtve ne izaziva vam bol, ni patnju, naprotiv, moze izazvati radost i osecaj ispunjenosti. Naravno, tu je opet na delu vas izbor, i uvek je na vama da izaberete kome delu cete se prikloniti, gde cete se manifestovati, na neki nacin. Tj, gde cete sebe definisati. Ali, pod pretpostavkom da je vas svesni izbor da se integrisete, „umiranje“ vase uloge zrtve u tom trenutku cete doziveti kao -veliko budjenje.

Zato, kada stvari posmatrate na taj nacin, jasno je da nikada ne umirete stvarno, jedino sto bi mogli nazvati „umiranjem“, tj nestajanjem, jeste vase priklanjanje i poistovecivanje sa onim delom koji dozivljavate kao odvojen od celine. Ipak, i tada to ima svoju neprocenjivu svrhu. Jedino tada, postojeci tako u odvojenosti,  vi cete sebe dovesti u stanje da pozelite da se ponovo povezete i spojite u celinu, gde i jeste, u stvari.

To se odvija tako sto dopustite da upliva znanje o spojenosti i celini, ono znanje koje ste oduvek imali u sebi. To ce znanje sasvim spontano prikazati vas kao deo svega, i sve kao deo vas. Jedino vase misljenje o tome vas u stvari odvaja od onoga sto jeste. Taj proces koji vas iz odvojenosti ponovo dovodi u celinu i jeste svrha vaseg postojanja, svaki deo koji sada vidite i dozivljavate kao nespojen, jeste u stvari vasa predstava zivota, jeste zadatak (koji ste u stvari sami sebi zadali) na spajanju, projektovan iz vaseg poimanja vaznosti onoga na cemu mozete da radite. I, opet, iako je sve iz jednoga proisteklo i sve u stvari oduvek- zauvek spojeno, vi svojim postupanjem, tj dopustanjem da se sve ponovo poveze kroz vas, obavljate veliki i jedinstven posao

Kada se mnogo vas, koji ste na tom ljudskom nivou jedinke, usmerite na jednu vrstu povezivanja, dobija se sinergijska snaga, koja visestruko premasuje snagu povezivanja od one koju moze da stvori jedinka sama. Na taj nacin se i indukuje pokretacka snaga, koja pokrece mnoge u proces. To znaci da se spontano desava skok u svesti, tj u delu koji definisete kao sebe, obuhvatajuci  novu oblast koju percipirate kao Ja.