O predvidjanjima

Realnost, isto kao i predvidjanje, je samo nacin sagledavanja. Zavisi od licne obrade podataka, tj od kapaciteta onoga koji obradjuje. Kapacitet zavisi od obima svesti koji je u opciji. Znaci, ako ste sebe ogranicili, npr, na telesnu strukturu, koja obuhvata organski materijalni deo ogranicen samo povrsinom koze; onda necete primetiti usaglasenost faktora okoline na organizam. Takodje, necete osetiti ni ritmove koji takodje uticu na cikluse unutar tog dela koji obuhvatate. Vasa ce realnost, u tom slucaju postati veoma magicna i nepredvidiva, ne sagledavate li i ostale faktore procesa koji imaju uticaj i na vase telo.

Vi ste fraktalno prosireni hologrami. Kada  pogledate odredjeni fraktal, on ima svoje dimenzionalno odredjenje, parametre po kojima ga odvajate od njegove okoline. Kao kad bi iz neke slike izvukli, npr, samo plavu boju. Prikaz samo plave boje ne bi mogao da da ni priblizno znacenje cele slike. Zbog toga, sto je veca ukljucenost dimenzija, tj odredjenja koje posmatrate, tj, obelezja koja primecujete, to je slika obuhvatnija.

 Vasa paznja se razvija, i to zovete sirenjem svesti. Kako se ona razvija, tako je i vase opazanje celine sve vece. Zato se i desava  ovo „ubrzanje vremena“, koje ubacuje nove elemente u igru. Kada imate vise elemenata, onda imate i vise podataka za obradu, ali, onda vam vise ne odgovara plan u kome ste posmatrali razvoj situacije. Potrebno je otvaranje vidika, i to je ono sto zovete otvaranjem dimenzija.

Dimenzije u sustini ne mogu da se broje i nabrajaju, i ako uzimate pretpostavku da je prva ovakva, druga to plus jos malo vise, i treca jos vise od prve dve... upadate u zamku stvaranja klisea, jer nije moguce proracunati sta je to sto fali  da se dobije jos jedna dimenzija. Put kojim se tamo ( u „visedimenzionalnost“) ide je iskljucivo put ljubavi, koji vas direktno prikljucuje na celovitost i sveukupnost. Od vas zavisi kako cete to da formulisete i gde cete da ga smestite.

U svakom slucaju, vi ste ti koji imaju potrebu da broje dimenzije, da predvidjaju buducnost, i to su samo nacini kojima pokusavate da se zadrzite tamo gde se nalazite, da se drzite za stare obrasce, pa cak iako vidite da oni vec odavno ne rade. Zato je veoma bitno da opustite svoj um. Slobodno ga raspustite i predajte se posmatranju bez ikakvog ocekivanja i „razumevanja“, jer ono, razumevanje, samo gura u stare fioke. A posto su one vec prepune stvarima , i to takvim koje vec odavno ne rade, mozete se slobodno opustiti i prepustiti, jer cete, ako to uradite, shvatiti da i onako odavno (oduvek J) ne drzite stvari pod kontrolom. Ako vam se ikad i cinilo da ste imali kontrolu, to je samo znacilo da mnogo toga niste zeleli da vidite, da biste imali privid strogo kontrolisanih uslova. Slobodno upotrebite svoj um da izanalizirate tu cinjenicu, i doci cete do podataka da je to tako.

To je u stvari proces kome treba da sluzi vas um -  obradi podataka koja ce vas voditi dalje, koja ce vam omoguciti samo da konzumirate i uzivate rezultate posmatranja sirom otvorenih ociju. Naravno, simbolicki, jer su tu ukljucena jos mnoga vasa cula koja ste hteli da zaboravite. 

Vatromet desavanja se zbiva oko vas neprimecen, a da ga primetite, jako biste uzivali. Zato vase analize umom mozete primenjivati korisno, na registrovanje cula kojim dobijate podatke, a ne, kao do sada, negiranjem podataka koji vam stalno pristizu. Otvorite slobodno svoj um, svecano, kao bocu nekog carobnog sampanjca , koji jedva ceka da pokulja napolje. Ziveli!