Spolja i iznutra

Dragi ljudi!

Sve sto vidite spolja, to se u stvari nalazi iznutra. To je zato sto je ono sto primecujete, u stvari vas aktuelni zadatak. Svi zivopisni momenti takodje kite vas zadatak, pridajuci mu na vaznosti. Koliko je bitan vas zadatak odredjuje to – u koliko je elemenata on infiltriran. To znaci da cete svaki put kada vidite zivotno vazan zadatak imati mnogo elemenata koji su upleteni u situaciju. Zato sto je taj zadatak duboko povezan sa mnogim oblastima zivota. Resavanje takvog zadatka uvek je veoma jednostavno, kao kratka zen prica, kao potez macem koji razresava Gordijev cvor. Tek tada nastaje blisko ujedinjenje prozeto ljubavlju, koje povezuje sve naizgled zamrsene stvari i odvezuje se u potpuno drugoj dimenziji nego sto ste ocekivali da se resenje nalazi.

Znaci, ono sto zovete Ja jeste uglavnom izvrnuta carapa realnosti. Resavajuci zadatke tako sto cvorove osvetljavate, vi „gurate“ svesnost ponovo na mesto odakle ste zadatak i sagledali – na aspekt duse. Kada biste realno pogledali, okom duse, sagledali bi da se sve sto postoji vec oduvek nalazi u vama. Beskonacnost, sveukupnost, svi odgovori i sve mogucnosti su u vama, u mestu gde ne gledate, zaokupljeni „realnoscu“, resavanjem zivotnih pitanja. I takodje, resenje svih ovih pitanja dolazi samo od sagledavanja iz te prve perspektive, iz perspektive duse. Zato, sve sto vidite kao zamrsenu situaciju, sve sto smatrate neresivim zadatkom, sve oko cega ste ikada osetili da gubite snagu, postoji tu samo da bi vas vratilo kod vaseg roditelja, kod univerzalnog izvora svega. I put kojim cete to resavati je uvek najkraci moguci, ali iz perspektive problema – uvek neocekivan. Vas roditelj je u stvari vi sami, nista drugo od vas samih.