Kako resiti problem

Kada je dusa otvorena, osecamo da smo bas tamo gde treba da budemo, i vuce nas da radimo bas ono sto radimo. Stvar je nekako jednostavna, jer, nije potreban ni jedan izgovor da se ne bismo nalazili tamo gde nam nije mesto. Onda nam ne treba ni prehlada, ni guzva u saobracaju, ni bilo sta sto nas inace sprecava da idemo tamo gde ne zelimo, tamo gde ne osecamo sebe.

Nasa dusa stalno iz nas „zraci“ sebe. Ta cela recenica bi mogla da bude pod navodnicima. Jer, nasa dusa jesmo mi sami, i zato stalno zracimo ono sto je diktat nase unutrasnjosti. Nasa unutrasnjost smo mi sami, koji smo na nekom, nama zadatom, zadatku. Taj zadatak nije da trpimo ono sto osecamo kao trpljenje i bol, nije ni uvezbavanje sposobnosti da bilo sta drugo radimo, nas je zadatak samo da budemo Mi Sami. Tacnije, da ja budem  Ja. Ovo Ja podrazumeva integrisanost i sveukupnost.

Znaci, zadatak u stvari otvara prepoznavanje trpljenja, a onda i njegovo resavanje. Kako se to radi?

Prvo, vazno je prepoznati da nas nesto tisti. Vazno ga je sagledati sasvim, doziveti njegovo tistenje, patnju, bol, uskracenost....Dozivljavajuci blokadu, mi je priznajemo, priznajemo njeno postojanje.

Sledeci korak jeste sagledavanje toga da postoji uzrok koji je zablokirao energiju protoka. To se ne radi mentalno. Mentalni obrasci nisu uvek pravilno usmereni, i cesto, vrteci se po mentalnoj ravni, isto kao i po bilo kojoj drugoj ravni, preskacemo blokadu tako sto pravimo razne petlje u kretanju. Te nam petlje mrse racune, mrse zivot i prave haos. Vazno je da spoznamo da je to tako, i napustimo obrazac trazenja preskakanjem glavnog cvora, izvorista.

Glavni cvor se uvek nalazi tamo gde najvise boli. Tamo gde je najveci strah. Tu uvek cuci deo nas koji je neintegrisan i zove nas u pomoc. Posto je to uvek deo nas samih, on se stalno javlja, zeleci da se vrati tamo gde mu je mesto. Zeli da bude vidjen. Nikakva mu druga popravka nije potrebna, sem da dozivimo, spoznamo  i integrisemo u sebi svest o njegovom postojanju. Tada sva sila problema- blokade- onoga sto nas je tistalo, kolapsira u svoju pravu, izvornu snagu. Nasu izvornu snagu. Sasvim prirodno i spontano, to otvara protok kroz sve oblasti koje su bile odvojene nasim odupiranjem.

To je proces otvaranja. To je proces resavanja problema. Sasvim jednostavan.  Tu gde je pitanje, tu je i odgovor. Samo mala transformacija svesti. Samo malo preusmeravanje paznje, koje je sasvim u nasoj moci. Dopustanje, opustanje i prepustanje vodi nas uvek sebi. Celovitosti. Integrisanju. Otvaranju. Jer, sve je, oduvek i zauvek, vec u nama.