Spolja i iznutra

Dragi ljudi!

Sve sto vidite spolja, to se u stvari nalazi iznutra. To je zato sto je ono sto primecujete, u stvari vas aktuelni zadatak. Svi zivopisni momenti takodje kite vas zadatak, pridajuci mu na vaznosti. Koliko je bitan vas zadatak odredjuje to – u koliko je elemenata on infiltriran. To znaci da cete svaki put kada vidite zivotno vazan zadatak imati mnogo elemenata koji su upleteni u situaciju. Zato sto je taj zadatak duboko povezan sa mnogim oblastima zivota. Resavanje takvog zadatka uvek je veoma jednostavno, kao kratka zen prica, kao potez macem koji razresava Gordijev cvor. Tek tada nastaje blisko ujedinjenje prozeto ljubavlju, koje povezuje sve naizgled zamrsene stvari i odvezuje se u potpuno drugoj dimenziji nego sto ste ocekivali da se resenje nalazi.

Znaci, ono sto zovete Ja jeste uglavnom izvrnuta carapa realnosti. Resavajuci zadatke tako sto cvorove osvetljavate, vi „gurate“ svesnost ponovo na mesto odakle ste zadatak i sagledali – na aspekt duse. Kada biste realno pogledali, okom duse, sagledali bi da se sve sto postoji vec oduvek nalazi u vama. Beskonacnost, sveukupnost, svi odgovori i sve mogucnosti su u vama, u mestu gde ne gledate, zaokupljeni „realnoscu“, resavanjem zivotnih pitanja. I takodje, resenje svih ovih pitanja dolazi samo od sagledavanja iz te prve perspektive, iz perspektive duse. Zato, sve sto vidite kao zamrsenu situaciju, sve sto smatrate neresivim zadatkom, sve oko cega ste ikada osetili da gubite snagu, postoji tu samo da bi vas vratilo kod vaseg roditelja, kod univerzalnog izvora svega. I put kojim cete to resavati je uvek najkraci moguci, ali iz perspektive problema – uvek neocekivan. Vas roditelj je u stvari vi sami, nista drugo od vas samih.

O predvidjanjima

Realnost, isto kao i predvidjanje, je samo nacin sagledavanja. Zavisi od licne obrade podataka, tj od kapaciteta onoga koji obradjuje. Kapacitet zavisi od obima svesti koji je u opciji. Znaci, ako ste sebe ogranicili, npr, na telesnu strukturu, koja obuhvata organski materijalni deo ogranicen samo povrsinom koze; onda necete primetiti usaglasenost faktora okoline na organizam. Takodje, necete osetiti ni ritmove koji takodje uticu na cikluse unutar tog dela koji obuhvatate. Vasa ce realnost, u tom slucaju postati veoma magicna i nepredvidiva, ne sagledavate li i ostale faktore procesa koji imaju uticaj i na vase telo.

Vi ste fraktalno prosireni hologrami. Kada  pogledate odredjeni fraktal, on ima svoje dimenzionalno odredjenje, parametre po kojima ga odvajate od njegove okoline. Kao kad bi iz neke slike izvukli, npr, samo plavu boju. Prikaz samo plave boje ne bi mogao da da ni priblizno znacenje cele slike. Zbog toga, sto je veca ukljucenost dimenzija, tj odredjenja koje posmatrate, tj, obelezja koja primecujete, to je slika obuhvatnija.

 Vasa paznja se razvija, i to zovete sirenjem svesti. Kako se ona razvija, tako je i vase opazanje celine sve vece. Zato se i desava  ovo „ubrzanje vremena“, koje ubacuje nove elemente u igru. Kada imate vise elemenata, onda imate i vise podataka za obradu, ali, onda vam vise ne odgovara plan u kome ste posmatrali razvoj situacije. Potrebno je otvaranje vidika, i to je ono sto zovete otvaranjem dimenzija.

Dimenzije u sustini ne mogu da se broje i nabrajaju, i ako uzimate pretpostavku da je prva ovakva, druga to plus jos malo vise, i treca jos vise od prve dve... upadate u zamku stvaranja klisea, jer nije moguce proracunati sta je to sto fali  da se dobije jos jedna dimenzija. Put kojim se tamo ( u „visedimenzionalnost“) ide je iskljucivo put ljubavi, koji vas direktno prikljucuje na celovitost i sveukupnost. Od vas zavisi kako cete to da formulisete i gde cete da ga smestite.

U svakom slucaju, vi ste ti koji imaju potrebu da broje dimenzije, da predvidjaju buducnost, i to su samo nacini kojima pokusavate da se zadrzite tamo gde se nalazite, da se drzite za stare obrasce, pa cak iako vidite da oni vec odavno ne rade. Zato je veoma bitno da opustite svoj um. Slobodno ga raspustite i predajte se posmatranju bez ikakvog ocekivanja i „razumevanja“, jer ono, razumevanje, samo gura u stare fioke. A posto su one vec prepune stvarima , i to takvim koje vec odavno ne rade, mozete se slobodno opustiti i prepustiti, jer cete, ako to uradite, shvatiti da i onako odavno (oduvek J) ne drzite stvari pod kontrolom. Ako vam se ikad i cinilo da ste imali kontrolu, to je samo znacilo da mnogo toga niste zeleli da vidite, da biste imali privid strogo kontrolisanih uslova. Slobodno upotrebite svoj um da izanalizirate tu cinjenicu, i doci cete do podataka da je to tako.

To je u stvari proces kome treba da sluzi vas um -  obradi podataka koja ce vas voditi dalje, koja ce vam omoguciti samo da konzumirate i uzivate rezultate posmatranja sirom otvorenih ociju. Naravno, simbolicki, jer su tu ukljucena jos mnoga vasa cula koja ste hteli da zaboravite. 

Vatromet desavanja se zbiva oko vas neprimecen, a da ga primetite, jako biste uzivali. Zato vase analize umom mozete primenjivati korisno, na registrovanje cula kojim dobijate podatke, a ne, kao do sada, negiranjem podataka koji vam stalno pristizu. Otvorite slobodno svoj um, svecano, kao bocu nekog carobnog sampanjca , koji jedva ceka da pokulja napolje. Ziveli!

Ovde i Sada

Ovde i Sada

Ako ste Ovde, onda ste i Sada. Nikako drugacije ne moze da bude. 

Isto vazi i za obrnuto, ako ste Sada, onda ste i Ovde. 

Isto vazi i za ovo: ako (je)Ste, onda ste i Ovde i Sada .

To je tako zato sto preskace vasu percepciju, koja je dualna. Njom primecujete  dvojnost belo- crno, tj ima – nema svetla, takodje i svetlo- tama. I, takodje, mozete osetiti  ljubav- strah ( ali i mrznju, onu koja svojom zamrznutoscu oznacava ne-protok).

Prava istina je ta da je ljubav isto sto i njeno odsustvo. To su lice i nalicje  jedne medalje. Postojanje ljubavi definise i njeno odsustvo. Svetlo je isto ono sto je i njegovo odsustvo, i to su dve strane medalje. Ali, ono sto mozda niste primetili, vreme i mesto su iste takve dve strane jedne medalje. One se prostiru u jednoj malo dugacijoj ravni, pa je zato malo teze primetiti istorodnost ova dva pojma. Ali, pokusacemo ovako: ako smo svesni samo dela postojanja, onda ga lociramo na jedno mesto. Takodje, u zavisnosti od sopstvenog sagledavanja, mozete  se locirati u raznim dimenzijama: kao jedinka, kao clan porodice, nacije, vrste....

U zavisnosti od toga kako se definisete -  toliko prostora shvatate kao svoje. Znaci, to moze biti zapremina tela, zatim, mozete locirati svoj  grad, drzavu, oblast, planetu...sve to kao „svoje“.  I to se menja, u zavisnosti od vremena u kome se nalazite. Tako ste nekako definisali svoje koordinate.

Istina je, u stvari, da ste vi svugde i sve ono sto primecujete oko sebe. Zapravo, vi udahnjujute zivot svemu sto oko sebe primecujete. Vas fokus vas locira.

Ponekad nemogucnost da  postignete „ovde i sada“ pripisujete prostoru, a ponekad vremenu. (Kada odem na godisnji odmor idem na more. Kada se obogatim  imacu veliku kucu. Kad smo se posvadjali, on je otisao.)

Jednostavno postavljanje u jedinu koordinatu koju imate, a to je „Ja Sam“, vi ste iznenada ukompletirani. 

Granice prelaska  su na ivici vase percepcije, koja je jedina koja vas drzi Tamo i Tada.

Umiranje i postojanje

Kako da govorimo o predvidjanjima buducnosti na vas nacin, kada za nas ne postoji ni smrt ni radjanje?
Sa naseg aspekta, vi ste duse koje uvek postoje, a, takodje, neki njeni delovi stalno umiru ili se radjaju novi. I sta je onda ono gde se vi definisete? To je ipak uvek vas izbor.

Primer:  recimo da ceo zivot posvetite npr. - ulozi zrtve. Stalno patite, stalno cekate, stalno se izmicete u trenutku kada nastupa uzivanje... prakticno, ne zivite svoj zivot. I onda se desi promena unutar vas, prosirenje svesti, kojim dobijete sveukupno razumevanje celog procesa, ne samo posledica, koje stalno sprovodite u svom zivotu, nego i uzroka, skrivenih u vasem posmatranju situacije koja je, simbolicki, uzrokovala celu stvar.

Takvo „umiranje“ uloge zrtve ne izaziva vam bol, ni patnju, naprotiv, moze izazvati radost i osecaj ispunjenosti. Naravno, tu je opet na delu vas izbor, i uvek je na vama da izaberete kome delu cete se prikloniti, gde cete se manifestovati, na neki nacin. Tj, gde cete sebe definisati. Ali, pod pretpostavkom da je vas svesni izbor da se integrisete, „umiranje“ vase uloge zrtve u tom trenutku cete doziveti kao -veliko budjenje.

Zato, kada stvari posmatrate na taj nacin, jasno je da nikada ne umirete stvarno, jedino sto bi mogli nazvati „umiranjem“, tj nestajanjem, jeste vase priklanjanje i poistovecivanje sa onim delom koji dozivljavate kao odvojen od celine. Ipak, i tada to ima svoju neprocenjivu svrhu. Jedino tada, postojeci tako u odvojenosti,  vi cete sebe dovesti u stanje da pozelite da se ponovo povezete i spojite u celinu, gde i jeste, u stvari.

To se odvija tako sto dopustite da upliva znanje o spojenosti i celini, ono znanje koje ste oduvek imali u sebi. To ce znanje sasvim spontano prikazati vas kao deo svega, i sve kao deo vas. Jedino vase misljenje o tome vas u stvari odvaja od onoga sto jeste. Taj proces koji vas iz odvojenosti ponovo dovodi u celinu i jeste svrha vaseg postojanja, svaki deo koji sada vidite i dozivljavate kao nespojen, jeste u stvari vasa predstava zivota, jeste zadatak (koji ste u stvari sami sebi zadali) na spajanju, projektovan iz vaseg poimanja vaznosti onoga na cemu mozete da radite. I, opet, iako je sve iz jednoga proisteklo i sve u stvari oduvek- zauvek spojeno, vi svojim postupanjem, tj dopustanjem da se sve ponovo poveze kroz vas, obavljate veliki i jedinstven posao

Kada se mnogo vas, koji ste na tom ljudskom nivou jedinke, usmerite na jednu vrstu povezivanja, dobija se sinergijska snaga, koja visestruko premasuje snagu povezivanja od one koju moze da stvori jedinka sama. Na taj nacin se i indukuje pokretacka snaga, koja pokrece mnoge u proces. To znaci da se spontano desava skok u svesti, tj u delu koji definisete kao sebe, obuhvatajuci  novu oblast koju percipirate kao Ja.

Sta je pravo resenje

Kada se god zapitate koje je pravo resenje, odgovor je: ono u kome ima ljubavi. Gde god razmisljanje iskljucuje i delic ljubavi – odstupili ste od istine. Ljubav nikada nije zabluda, ono mesto gde osecate ljubav je uvek u protoku. Moguce je siriti i siriti protok i na taj nacin sve vise osecati ljubav.

Pitanje: Da li tu onda postoji opasnost od bezanja u nerealnost, mastu, i sl?

O: Neosecanje ljubavi jeste nerealnost. Ono vas tera  u razne konstrukcije sopstvenog razmisljanja, takve, koje nemaju kontakt sa stvarnoscu. Znanje uvek podrazumeva ljubav, i kada je ne osecate u necemu, to nije pravo znanje za vas. Cak i ako nekome drugom ono otvori vrata, to ne mora da bude put i za vas.

Pitanje: Kako prepoznati "zaludjivanje", onu vrstu samoobmanjivanja kojoj teze ljudi koji su na „duhovnom putu“, ali , u stvari, to koriste samo kao izgovor za bezanje od sagledavanja nekih stvari?

O: Ljubav stoji u pozadini svih stvari. Oni koji tako postupaju, ne rade to zato sto su zli, oni to rade zato sto se boje i beze od bola koji im predstavlja njihovo razumevanje sopstvenog neproticanja ljubavi. Zapravo, „spolja“ ljubav uvek dotice, a „iznutra“ se ne dopusta njen protok. To se desava zato sto je nekada davno zaustavljeno razumevanje onoga sto se desilo, i to nerazumevanje proizvelo je prekid dotoka.

Kada uzmete u obzir sveukupnost vaseg postojanja, sirinu, kojoj pripada i vase osvesceno bice, kao i jos mnogo toga sto vidite, osecate, a takodje ukljucite i sva ostala bica i pojave; znate da se nista nije moglo dogoditi, a da ne pripada sveukupnoj slici. Vi, kao besmrtna bica, nikada niste mogli nestati i nikada vas zivot nije bio ugrozen. Svi dogadjaji koji su se dogodili  vode tom saznanju, i traume, koje su prekidi dotoka, mogu se prevazici  bas prosirenjem svesti o sebi i razumevanjem i prihvatanjem svega kao dobrog. 

Iz tog aspekta, jasno je da je sve sto je tako – je dobro. Sve je dobro i nosi poruku ljubavi, jer je s ljubavlju sacinjeno. Poruku ponekad samo nismo dobro razumeli.

S ljubavlju.

Hvala.