Nije na tebi, tekstopiscu, da razmisljas kome da saljes poruku i da li ce
je razumeti. Nije na nama da upucujemo poruke nekome odredjenom. Mi zracimo pa
zracimo, i onaj ko je otvoren da to primi, primice. Znaci, sve je pitanje
podesenosti prijemnika, tj otvorenosti od vase strane. Tako da poruka uvek
stigne do pravoga. Kada stize do nekoga kome treba podsticaj da bi sam primao
poruke na sebi svojstven nacin, ili da bi dobio ohrabrenje da je ono sto on
oseca bas to sto i jeste… onda ce doci prema toj svojoj podesenosti i procitati
ono sto mu u tom trenutku treba.
Ko god misli da treba da preuredjujes u
smislu prilagodjavanja sirokim narodnim masama, taj je potpuno u krivu. Onaj ko
trazi, naci ce. Onaj ko zeli nesto, moze to i da prizove. I, ako je to ovaj
tekst, onda je to to. Njegova je lepota u izvornosti, u prikazu jasne misli na
jasan nacin. Nije potrebno nikakvo literarno ulepsavanje, dovoljno je, a i
najvaznije, jasno i sto jasnije preneti misao. Znaci, izmene u smislu
pojacavanja jasnoce su pozeljne, a ostale samo udaljavaju od istine i
energetskog toka.
Kada pustis tekst u slobodno koriscenje, a to znaci da bude
dostupno bilo kome, onda taj tekst svako prema svojoj privucenosti bira, sopstvenom slobodnom voljom. Zato i jeste bitno uciniti korak koji ce je uciniti dostupnom javnosti.
Нема коментара:
Постави коментар