Kvant je jedna odredjena kolicina koja je
potrebna da bi se nesto primecivalo. Takodje, on nije striktno
odredjen, i promenljiv je pod odredjenim uslovima. U tome i jeste zackoljica,
jer vi primecujete model rasta ili opadanja u odnosu na fiksirane uslove, koji
su u stvari veoma ograniceni uslovi (npr pritiska, vlaznosti, vidljivosti....). Sve to u stvari,, slicno kontrolisanim uslovima u laboratoriji, iskljucuje neka
desavanja van tih ogranicenih uslova, i tako daju privid kvantiranih skokova.
Veoma su fine nijanse, pa, ako bismo pratili tok energije i u nekim drugim
slojevima, npr dobili bi i drugacije rezultate. Zasto, npr, boje nemaju takav
diktat? Zato sto je primecivanje elektromagnetnog spektra u okviru cula vida
kontinuirano u opsegu u kome vidljivost postoji, tako da boje ne skacu
kvantirano sa crvene na zutu, pa zelenu pa plavu, nego mozemo pratiti postepeni
prelaz sa povisenjem ili smanjenjem frekvencije.
Svugde gde nije uzet u obzir celokupni pojavni
opseg, prelazi mogu da izgledaju kao kvantni skokovi.
P: Interesuje me ta pojava, npr u hemijskim
prikazima atoma, kada elektron skace sa jedne na drugu orbitu, i to se moze i
izmeriti?
O: Tu je na delu ponovo ogranicenost vasih
aparata, koji ne mogu da isprate zbivanja, niti da isprate postupnost te
akcije. Ali, postoji jedno stabilizovano
stanje. To je stanje uravnotezenosti, stanje u kome je nesto najstabilnije u
odredjenim uslovima. Opet ponavljamo odredjene uslove, jer, svaka promena moze
ponovo destabilizovati pocetno stanje, i pustiti ga u pokret, koji ponovo
dovodi u ravnotezu sa onim tamo stanjem, onim koje ne mozemo da ispratimo.
Isto
kao sto postoji kontinuirano pracenje
frekvencija, vibracija, tako postoji i kvantno pracenje, i , opet bi vid bio
dobar primer. Iako mozemo ispratiti ceo spektar boja pomocu vida, bez kvantnih
skokova, ipak postoje ogranicenja koja su kvantirana. Npr, materiju mozemo
(manje –vise) ispratiti u jednoj odredjenoj velicini, a sve iznad ili ispod te
velicine, za nas je nevidljivo. Uzmimo primer celije, koja je nevidljivi deo
materije, ali u velikoj kolicini mi je mozemo primetiti, takodje i pod
uvecalom. Isti primer je i atom, ono od cega je materija "sastavljena", a ipak
niko nikada nije video jedan atom. Pod atomom se podrazumeva jedan komadicak
materije, cak iako je vec jasno i poznato da je taj komadic u stvari jedna
veoma uslovno receno materija u onom smislu u kome se uzima svet kao materija.
I opet, prosirenje svesti dopusta ideju da je atom nesto jako mnogo vise, a oni
koji su sposobni za to, mogu da osete i da su u igri i mnoge druge dimenzije za
koje nemamo podesena cula. Ipak, i dalje je polazna osnova za ispitivanje i
posmatranje atoma da je to jedno parcence, struktuirano i, opet se vracamo na
onu oblast: otkud skokovi kod necega, sto bi trebalo kontinuirano da postoji?
Skok manifestuje pokret ka nekom drugom stanju, drugacije ravnoteze, ali posto
ljudi posmatraju slliku samo iz oblasti onoga gde su ustrojena cula, onaj
ostali deo je tu nevidljiv. Pod pretpostavkom da postoje nama opozitna bica,
koja se nalaze u nekim potpuno suprotnim svetovima, ta bica bi primecivala samo
onaj deo realnosti koji se nalazi u tom medjuprostoru kvantiranih skokova.
Zato, kada bi se ovde ocekivao skok, a pobudjeni elektron bi u mirovanju cekao
pokret, tamo bi se desavao citav niz kretanja. Isto tako, kada bi ovde bio
dostignut taj pokret, i uslo u to pobudjeno stanje, tamo bi nastalo to stanje uznemirenog mirovanja, pred
kvantni skok. To je nekako kao da gledas sekvence filma, pa se neki specificni
zastor pojavljuje na odredjenim stepenima, a onda odmice, da vidis sliku.
Odnosi u muzici su takodje kvantirani?
Da,
zato sto tu postoji isti opseg cujnosti. Ne cujemo mi sve sto se desava
prilikom nastajanja zvuka. Cujemo samo onaj deo koji je podesan culima i nasem
kanalu usnog tunela. I sve je to veoma tesko objasniti, jer je ipak percepcija
ogranicena na jedan usko ograniceni tunel, i objasnjenja ne mogu bas toliko
plasticno da se objasne. Ali, u okviru ljudskih cula, evo nekog pribliznog
prikaza: kada cujes zvuk, ti mozes da primetis da on ima i neki izmaglicasti
oblik neke boje, i isto tako bi mogla da osetis i ukus koji bi mogao da donekle
predstavi njegovu prirodu. (Culo ukusa
(i mirisa) je najdiskutabilnije na ljudskom nivou, jer je direktno
vezano na ogranicenost postojanja bas na nivo percepcije za prezivljavanje
tela. Ono je svedeno na hranljivost ili otrovnost, i moze detektovati prirodu
materije u smislu odrzanja egzistencije u obliku zivotne forme sa kojom se
poistovecujemo. Znaci, jednog odredjenog oblika zivota.). Neko dodatno culo,
koje takodje poseduje vase bice i uvek moze da ga oseca i izostrava, oseca da
taj zvuk ima i svoj izvor, i da je nastao sa odredjenom namerom necega sto
ulazi u taj cujni opseg. (Pritom, ovde rec namera nije bas ono sto vi mislite kada radite
nesto, nego je malo siri pojam.)
To ti je kao da imas jednu resetku od
percepcije. Sada, kad bi njom
primecivala ono sto prolazi tuda, to bi moglo da prikaze razlicite
delove svog postojanja u zavisnosti od toga koji deo se prikazuje (kao ona indijska prica o
slepima koji opipavaju razlicite delove slona). Tako da, ako idete po npr
osobini obojenosti : deo spektra koji primecujete- primecujete kontinuirano; ali
ako se usredsredite na neki drugi aspekat, on vam moze delovati kvantirano, u odnosu na delove cije pomicanje
ne primecujete.
Postoje i delovi koje registrujete i gde u
potpunosti gubite kontinuitet, i takvi delovi se iz vase realnosti ne mogu
dokuciti nikako drugacije nego prosirenjem svesti. Tek tako mozete spojiti
stvari, a time ih i integrisati u sebe. Onda postajete deo one realnosti,
prosirene, koja obuhvata postojanje na uobicajenom vasem nivou, ali i na onima
koje do sada nikako niste mogli zvati svojim. Zato prosirena svest moze primecivati
celo covecanstvo kao jedno (bice), a zatim i ostala bica kao deo jednoga
(spojivog po oblasti boravka) i onda i sva ostala ( nije nuzno da je bas tim
redom).
Vasa svest je resetkasti dimenzioni detektor i
moze se povecavati dok ne dostigne da je sve jedno. Taj zahtev jeste veoma
visok, i nije nuzno da se trudite da to bude tako, dovoljno je sto postojite i
spajate se sa svime oko sebe. A osecaj ljubavi je signal – detektor koji
signalizira spajanje (sirenje resetki).
Priroda talasa i priroda kvanta je u sustini
ista, ona samo iz razlicitih ravni
registruje oblike postojanja, ako je to u preseku talasa, onda vidimo
vrhove, povremeno, uglavnom pravilno rasporedjene. Ako je ta ravan „kosa“,
udaljenost ce eksponencijalno rasti. Ako posmatramo opet iz nekakve razlicite
ravni, videcemo koncentricne krugove, ili spirale, ili....
Svaka nauka odrazava u stvari vas sistem
uocavanja, pa, iako govori o svetu, u
stvari vise govori o vama.
Нема коментара:
Постави коментар