Svaki trenutak, koji nije prozivljen sa
ljubavlju, je uludo protracen. SVAKI TRENUTAK KOJI NIJE ISPUNJEN LJUBAVLJU,
NIJE PROZIVLJEN. TEK KADA JE PROZET LJUBAVLJU, NEKI DOZIVLJAJ IMA SVOJ SMISAO.
I to je tako. Nema druge svrhe zivljenja nego da dodjes do stepena voljenja.
Nego da budes u ljubavi. Tek ljubav razume sve. Tek ljubav ujedinjuje sve.
Ostalo su spekulacije.
Logika ne moze da prihvati nesto tako jednostavno, jer
je logika proizasla iz odvojenosti od ljubavi. Ljubavna spirala pokazuje samo
njenu progresiju, ali ne i oblik. Tj, oblik progresije nije zatvoren u tri
dimenzije, on se desava stalnim pulzacijama, kroz muziku i ritmove, kroz sve
one oblasti u kojima culima boravite i dozivljavate sklad. Ljubav je sklad.
Sklad je ono gde je sve jedno.
I da, porodicni raspored je ukazatelj sklada.
Tamo gde je mama, odatle dolazis. Prvo je bio jedan. Jedan je omogucio postojanje onoga sto pre nije
postojalo. I onda je, zajedno sa onim sto je omogucilo, nastalo dva. Onaj sto
je omogucen i ono sto je nastalo, napravilo je tri. Kada se princip od dva i
njegovo delo ujedine, naprave pet. I to je otpocelo ciklus nastajanja, kao
patern za matricu zivota.
Sve je bilo i nije znalo da je. Onda je stvorena svest o postojanju. I ona
je, spoznajuci sebe, bila nesto drugo od onoga sto je bila do tada. I onda je
nastalo ono pre i ono sada, sa svescu o sebi. To je u sustini bilo jedno, ali
svest je ono sto ga je odvajalo. Ono od pre je bilo i ono od sada, ali je to
znalo. Bivajuci, postalo je dva. Tako je nastalo vreme, ono gde se nasla svest,
a gde nije bila pred-svest.
Porodicno to prikazuje: nastao je covek. On je
bio nesto sto sadrzi sve ono sto je bilo i pre, ali je imao svest. Onda je postavio
princip da moze da postoji odvojenost,
svesna sama sebe. To je bila zena, odvojena od njega, ono sto nije on, ali
nastala od njega, sadrzeci i njega. Ona je imala princip, sadrzala je ono sto
je bilo sve, i ono sto je imalo svest da jeste. Dobila je znanje koje je mogla
da da dalje, da da ono sto jeste. Muskarac i zena su postali dva. Dva pola. I
onda su, istim principom, nastavili da se umnozavaju (postajuci roditelji), napravivsi tri, ono sto sadrzi ono sto je bilo i sve
zajedno. I tako je pokazan princip ljubavi i u porodici.
Ono sto je bilo, uz princip stvaranja ,
umnozava. To je ono sto prikazuje zivot u svim oblicima postojanja. Zato je
potrebno okrenuti se i prihvatiti sve sto je bilo, uz princip stvaranja koji
kaze: sve sto je bilo, postoji. To je princip ljubavi.
Нема коментара:
Постави коментар