Kada god
primecujete polarnost, mozete znati da se ne nalazite na mestu odakle poticete.
Odlika vaseg prebivalista, tj prebivalista svesnosti u materijalnom svetu jeste
bas to, postojanje polarnosti. Dobro – lose, svetlo –tamno, ima – nema, akcija
– reakcija... gde god se okrenete videcete neke suprotstavljenjosti, koje
podrazumevaju da su nesto drugo od onoga prvog. Naravno, to je privid, jer,
kada ste svesni jednote onoga odakle poticete, ta polarnost je jednostavno
neodrziva. Jedno – mnostvo bi takodje pripadalo toj vrsti posmatranja i
primecivanja. Istoj polarnosti pripada i
levo – desno, i, kao podvrsta, musko - zensko. Ako osmotrite svoje telo,
primeticete da ste simetricni, tj, postoji neka uzduzna osa koja bi mogla da
podeli telo na dva manje vise istovetna dela. To, koliko su razlicita, govori o
uravnotezenosti u osobinama koje su zaduzene za tvorenje tela. Tako, leva, prijemciva
i zenska energija moze da bude neujednacena sa desnom, energijom akcije i
namere, strukture. Onda u telu vidimo razlicito razvijene polovine tela. Da li
ste se zapitali zasto se idealno lepim smatra sto veca ujednacenost? Kada je
licnost uravnotezena unutar osecanja sebe i njihovih ispoljavanja, onda je i
takvo telo okruzuje. Isto, ako licnost dolazi da bi uradila neki zadatak, lako
ce ga prepoznati i pazljivijim pogledom na telesnu strukturu. Kao sto to mozemo
da znamo kada vidimo traktor i avion, jedno je gradjeno za jednu, a drugo za
drugu svrhu. (Sposobnost da se lepota vidi i u razlicitosti jeste odlika duse
koja je otvorenija.)
Gde mozemo jos to
uociti? Planeta zemlja ima dva pola, i nije slucajno da su ona veoma slicna dva
pola. I ljudsko telo je takodje okruglo
kao planeta, samo sto je nas fokus usmeren na unutrasnju strukturu, koja je
malo grublje prirode. Ako obratimo paznju na auru, koja je takodje deo nase
licnosti, videcemo takodje loptu, a ako pogledamo jos bolje, i planetu i aure,
shvaticemo da smo svi mi u stvari diskovi, uviruci u same sebe, u kojima smo
spojeni bezvremeno i besprostorno. To vazi i za drvo, ciju samo unutrasnju
strukturu vidimo, i za sva ostala ziva bica, cija ja viseslojna struktura
sakrivena od cula vida onakvog kakvo koristimo kada smo fokusirani samo na
ogranicenu oblast telesnih cula. Kada posmatramo jabuku, npr, ili neko slicno
voce, znaci, plod koji je ispunio svoj ciklus i sadrzi seme koje je potencija
novih zivotnih razvojnih formi, dobijamo najcelovitiju sliku oblika koji tvori
nasa ili bilo cija aura. Okruglo i uvire u samu sebe, gde se nalazi potencija
za novu formu postojanja na istovetan nacin. U tome nam je obznanjena fraktalna
struktura univerzuma u punoci, ako ukljucimo i vreme kao bitno obelezje oblasti
postojanja kao ljudskog ili uopste zivog bica. Jer semenka koja nastaje, iz koje
izrasta drvo oblikovano genetskom istorijom, ali i istorijom izrastanja i
prilagodjavanja, daje ponovo iz ploda seme koje je obogaceno novim formama
stecenim kroz licna iskustva. To seme ima sve mogucnosti istog roda, a na njemu
je koje od njih ce primeniti.
Iako izgleda da
se uslovi nalaze u spoljasnosti, u stvari spoljasnost se uvek emituje iz
projektora unutrasnjosti, ali koja je tako daleko od cula, da je nedokuciva
poimanjem. Moze se uroniti uvek u njenu pravu prirodu, a tamo dualnosti nema.
To je svima znano i dostupno znanje koje smo oduvek posedovali, i dopusta
izvanredne otvorenosti svesti, svetlost i razumevanje svega sto postoji jer se
vide i aspekti koji su u senci specificnosti cula na koja se oslanjamo. Kada su
otvoreni svi moguci receptori, postavlja se mozda pitanje, zasto onda ipak
odabiremo ovaj, ograniceni, perepcijski ogranicen svet. To pitanje ne postoji,
u stvari. Odgovor je: zato sto mozemo. Nema namere ni zadatka koji treba da se
obavlja, nema nikakvih specificnih namera univerzuma, jednostavno, vrata su
otvorena, i vi kroz njih mozete i ovamo i onamo. Zasto onda ici tu i tamo? Zato
sto birate neke talase kojima se spustate i penjete i surfujete, a sve zato sto
voliite da obogacujete istrazujete pitate i nalazite nove terene.
Kada osecas
strah, to je samo zato sto mislis da treba da budes vezana za nesto konkretno,
i dajes sebi dozvolu da to bude samo ono sto vec poznajes. Ono sto vec poznajes
je i vise od toga, i opet dolazimo na to, da si odabrala svoje sigurno drvo,
ali imas u srcu slobodnu ljubav, koja je najvaznija forma po tom „medju-inter“
putovanju, i kada u celoj prici osvestis ljubav kao glavni motiv, setices se
zasto si dosla. DA PUSTIS LJUBAV KROZ SVE TO STO OSETIS! Da osetis svaki dasak
i svaki kutak i da volis sve sto postoji! To je tvoj motiv, to su zice koje
nazad povezuju svako tvoje lutanje i koje ti pune baterije da se upustis bas
stvarno bilo gde.
Ti si jedna
masina za voljenje, i kada zaboravis tu glavnu svrhu i pustis se u samo
plovljenje, ti si otisla. Kada uzmes svoju levu stranu koja dopusta, ta ljubav
sasvim prirodno uvire kada god napravis vakuum svojim odlazenjem bilo gde. I
ono sto si upravo procitala, o spiralnom kretanju (Sauberger), i sustinskoj (centralnoj) energiji koja tvori
to suprotno od nje kretanje, jeste bas to: vecni motiv je ljubav, a suprotno
kretanje je istrazivanje putanje uticaja te iste energije. Imas moc da volis,
to je tvoja neogranicena moc, i koristi je mnogo i mnogo, to je leteci cilim
kojim mozes da se vines gde god pozelis. Saubergeru to jeste falilo. Da vidi
sve svoje saplemenike na istom zadatku, i da svoje kapacitete koristi za
voljenje. Ti to nemoj da zaboravljas, sve voli i svaka pruzena prilika jeste
prilika da zavolis. Dopusti svom srcu da voli, i ono ce te voditi kao sredisnja
spirala bas svuda, ne dopustajuci vakuum i koristeci ljubav kao jednostavno i
univerzalno gorivo za sve.
I sada, sta je
polaritet? Koja je razlika izmedju dobra i zla? Koja je razlika izmedju svetla
i tame? Srece i tuge? Zadovoljstva i nezadovoljstva? Uvek i samo ljubav. Koliko
ljubavi uspes da propustis kroz dozivljaj koji iskusis, toliko je on ujedinjen
sa tobom! Onda, kada osetis da je to voljeni tvoj put, on postaje i deo tebe.
Dogadjaj pretvoris u oblast. Osecaj emotivni
pokazuje samo kolika je distanca od ljubavi. Dozivljavanje je ono sto i treba da
radimo, kao kada mikroorganizmi gutaju neku matriju preoblikujuci je npr u
veoma plemeniti plavi sir. Tako ti, gutajuci u sebe sva desavanja koja si ikada
iskusila, pretvaras u dozivljene -zaista pristupacne -svima -uvek i zauvek -i
tebi kada god pozelis, jer vas veze vecita nit – ljubav.
Нема коментара:
Постави коментар