Zakoni kojima se vibracije prostiru su nekada prikazani
ovako a nekada onako. To je samo zbog dimenzionalne ogranicenosti.
Kada gledas
neki talas u jednoj ravni prostiranja, on izgleda kao talas, u drugoj bi mogao
da se prikaze kao koncentricni krugovi, iz trece cete videti spiralu, u
cetvrtoj elipse… svugde tu vazi ista zakonitost. Kada to shvatite, dolazite mnogo blize
centralnom postojanju. Centralno postojanje uvek
obuhvata sve njegove faze, i zato je svaki uvid deo jednog velikog i opsteg
znanja. Kada se udje u dimenzionalno prosirenje svesti, dolazi do suzavanja
interesovanja, jer nije potrebno objasnjavati ono sto je ocigledno jasno, a
dolazi kao produkt samg prosirenja svesti.
Zato su svi veliki
odgovori u stvari veoma jednostavni, i, uvek, kada se zaista zagledate, nose viseznacnost,
veoma primenljivu na sve nivoe. Kao sto je to zakonitost: ”Kako gore, tako dole”, ili uvek nepromenljiva Zakonitost upisanosti 6 njenih precnika u jednu kruznicu…
Jos je mnogo takvih
zakonitosti. Neke od njih zahtevaju promenu stavova, kao sto je zakonitost: “Sve sto je
bilo i trebalo je da bude”.
Puno je ljubavi utkano u te mudro srocene
zakonitosti, koje proisticu direktno iz izvora.
Нема коментара:
Постави коментар