Prostor i vreme

Dimenzije zavise od merila. Kada uzimas jedne kriterijume, onda u ono sto primecujes spada sve sto je obuhvaceno kriterijumom. I to bi mogli da nazovete dimenzijom, taj kriterijum. 

Vama je prostor veoma bitan, pa ga delite u tri dimenzije. Ta podela je slicna kao sto svetlost, sasvim mali deo spektra, delite na boje. Znaci, imate cula koja su na to podesena, i ona registruju stvari tako, i u tom okviru. To znaci da posmatrate odsecak iz celine samo u tom delu koji ste nekako odredili. Zato, mozete vi deliti  prostor i na vise delova, ali, kada se prostor  udubi u svoju sustinu, dobijate vreme. Jer vreme je vasa dimenzija u smislu trajanja, koliki vam je vek trajanja u toj oblasti gde ste sada. Takodje je i veoma promenljiva za sve koji toj dimenziji pripadaju. 

Mnogo je vaznija dimenzija uzivljavanja, tj dozivljavanja. Ona vreme pomera u zapecak. Jer kada niste svesni vase celine, vi uzimate reperne tacke za postojanje odande odakle postojite, tj odakle ste trenutno svesni. Kada je ta svesnost prostrta samo na telesna cula - ona vam postaju merni instrumenti. Kada ukljucite jos cula- postajete svesni toga da niste sami. A kada emotivnim culom pratite radost i ljubav, dimenzije prestaju da budu vazne, i razumete da su one iluzija vasih ogranicenja.

Probaj da ispratis ovu misao ovako: boje su sasvim jasno oznacene nazivima crvena, zuta, plava....Ali u spektru vidimo da one prelaze iz jedne boje u drugu postepeno, “mesajuci se”. I ko moze da odredi kada je crvena prestala da bude crvena, i pocela da bude narandzasta? To je ipak stvar dogovora. Ili, kada rezeda postaje tirkiz? Ili...

Iako se radi o culu vida koje je ljudski zajednicki organ, ipak je potrebno jedno usaglasavanje da bi se odredilo sta cemo kako da zovemo. Neko ko je visedimenzionalan, i nema vasa cula, dozivljava pitanje "Dokle se prostire crvena boja?",  kao da pitas matematicara "Koliko duga moze da bude linija?" Pa, onoliko koliko je nacrtas. I onoliko cime je tako nacrtanu meris. 

Tako da je dimenzija veoma subjektivan prikaz, i zavisi od dogovora koje sacinite u odnosu na ono sto koristite kao merne instrumente. S nase tacke gledista, vreme i prostor, kako ih vi gledate, su lice i nalicje istoga. I zato su reciprocni. Sirenje jednoga uzrokuje dubljenje drugoga. Posmatrajuci to, izlazite iz okvira koji vam namece telesna percepcija.

Neki nacini dolazenja do duse

Poredak ljubavi, porodicni raspored, je nacin deskripcije zadatka. Kada  detektujete gde je „poremecaj“, to mozete uciniti  preko tumacenja u porodicnom nivou -  jer ste se materijalizovali upravo u onoj porodici u kojoj je postojala dinamika identicna dinamici duse. Slicno se desava i kada se desifruje karmicka linija, ona je takodje realna, isto toliko koliko je i porodicna, s tim sto je u porodicnoj donekle moguce utvrditi cinjenicno stanje predaka preko zapisa i porodicnih predanja.

To sto je to tako, samo govori o tome da je dusa u kontinuumu radila na svojim zadacima, tj osvetljavanjima, a da se, periodicno, tamo gde je fokusirana svest, ti zadaci i prozivljavaju. Zivot bi se mogao okarakterisati kao talas koji vodi od tacke do tacke koje su punktirane zadacima. Ali, to je tako ako ukljucimo ambiciju kao obelezivac. U stvari, sve ono sto se desava u zivotu, vodi od otvaranja do otvaranja raznih nivoa udubljivanja u dusu samu, u mesto koje sija ljubavlju. S tim da je to visedimenzionalno i nije moguce da se gleda bas kao tacka, kao sijanje i slicno, nego se manifestuje na razne nacine. 

Sredstvo (da tako kazemo), kojim cete najjednostavnije detektovati udaljenost od sustinske ljubavi jeste emocija. Rad na emociji je u stvari dopustanje osecaja da ih osecamo. Preko njih mozemo otvoriti sve dublja i dublja mesta, ponekad zatrpana bolom, proisteklog iz nerazumevanja, nesagledavanja mnogih opcija i perspektiva. Medjutim, kada se kroz sloj bola prodje - samim njegovim dozivljavanjem, koje sa sobom nosi i informacije istine, potpune - tada se put nesmetano nastavlja. Direktno u centar duse (tamo gde je i krenuo J ).

Centar duse je opet simbolicka slika, ne radi se o tacki koja je centar, ali, zbog ljudske suzene percepcije, koja u stvari pruza opozitnu sliku, to moze da se predstavi kao neka tacka. Sve dok se svojim dozivljajem ne udje u nju. Tada ona postaje beskrajno prostranstvo, svesadrzajno i potpuno, kompletno u svakom smislu, mesto puno ljubavi i svog znanja u najprostijoj formi koja postoji.

Jer, tu, sve, samo po sebi, Jeste.

O dimenzionalnim odredjenostima.

Mnogo se ljudi bavi dimenzijama, kako ih odrediti i koje im mesto dati. Struktura, oblasti prostiranja, nacini prostiranja... sve to spada u naucna istrazivanja. Nauka, kao nacin bavljenja nekim  oblastima, jeste samo jedan nacin koji prikazuje obrasce koji upravljaju tj formiraju vase misljenje. Oni su umnogome obrazovani vasim  telesnim culima, kojima dajete preimucstvo u potvrdjivanju i obelezavanju oblasti vaseg zivljenja. 

Medjutim, postoji i i drugaciji, malo uzviseniji pristup, koji ukljucuje vasa cula, a takodje dodaje i percepciju ostalih cula, kojima malo manje osecate. To se postize tako sto se culo veoma dobro upozna, ispita i sasvim duboko istrazi. Zatim sve ono sto je vezano za njih, a ne pripada tim culima (kao emocija, npr) dobro razdvoji, ucini nezavisnim, tj nevezanim za culo. Zatim se, tako odvojeno, dopusti da se opet spoje nadrazaji iz raznih oblasti, ali neuslovljeni i slobodni od predstava licnosti (ega). Tako dobijate univerzalnije znake, koji mogu da vas vode tamo gde ste oduvek i zeleli biti, u oblasti gde ste projektovali tu zelju, videvsi njen nedostatak. 

Time prosvetljavate novi put, otvarate novu sinapsu koja povezuje iz novog pravca ono sto i jeste bilo vec povezano, ali vas put je vasa muzika, individualna, kojom obogacujete sveukupnu povezanost u svemu. Na taj nacin, kao holografski, vi sadrzite u svojoj muzici simfoniju svega, istovremeno posedujuci i licno kreirani pecat koji postaje deo cele simfonije obogacene vama. Vi ste ti koji su se setili da stvari postoje i na taj nacin, i svaka vasa zelja je u stvari deo te vase teznje da oprotocite ono gde ste se dosetili da mozda jos nista ne postoji. 

To je nekako malo  cudno, ako pomislite da u stvari sve uvek postoji, ali kada ne prenebegnete cinjenicu da ste vi u stvari aktivni kreatori u radosnom sirenju i ekspanziji. Tada se sve uklapa u bogato siroko i veselo rastenje, u cemu ucestvujete, spajajuci. Prosto, to je vasa uloga koju ste visoko cenili u „organizmu svemira“, da se tako izrazimo. 

Ucesce u tom procesu takodje podrazumeva  i razgradnju kao transformisanje, i pocetnu ideju kao nameru i primecivanje, i, sve to zajedno cini disanje i aktivno ucestvovanje u stalnom postojanju svih titraja kao konstante. 

Veoma je tesko ovo objasniti, jer ukljucuje mnogo kontradiktornih pojmova zajedno, a tako je zbog vaseg raslojenog vidjenja svih pojava, koje su odlika sveta primecenog culima, dakle, veoma fokusiranog na samo neke oblasti. Te su oblasti i vasi zadaci, jer ih smatrate nadasve vrednim stavljanja u ukupnost, povezivanja sa svime gde vladaju sveukupni zakoni.

Piramide

One su postavljene kao materijalizovane forme pretvaraca tj fokusora energija koje se emituju. To su nekako pomerene frekvencije, i one desifruju kodove prebacujuci ih u drugi sistem, kao sto to radi i bilo koji instrument koji neke frekvencije pretvara u ono sto vi mozete da npr cujete, vidite.... Posto vi svet identifikujete samo po zivotu u njemu, a vase vidjenje zivota je veoma ograniceno, onda je malo teze objasniti konekciju. Signali se salju iz dubljeg mesta postojanja u neke vise forme opet postojanja, i one i jesu i nisu vase,  a to zavisi od vas.

Ali da probamo da razjasnimo:  laser pomocu jako fokusiranih sociva uspe da svetlost (elektromagnetne talase) pretvori u neke talase koji mogu da seku materiju. Slicno ovome, piramide kao neka sociva mogu da promene vibraciju u drugu frekvenciju, a da pritom ne izmene modul po kome su one formirane. Tako one mogu i da se ponovo dekodiraju, ako to neko pozeli. Ali, tamo gde su namenjene, nije bitno da se dekodiraju.

P: Ko ih je pravio? Da li bi hteli da mi to razjasnite, molim vas?

O: Oni koji su ih pravili bili su svesniji  tj prosirenije svesnosti u odnosu na standardnu svesnost covecanstva, i oni i dalje postoje. Vi njih uglavnom niste svesni jer vase postojanje ne obuhvata nuzno vidjenje  njihovog. Oni  nisu ni iz proslosti a ni buducnosti, jer takve forme tamo ne postoje. Neki ljudi su mogli da budu u komunikaciji sa njima, i to sa punim poverenjem. Ono sto diktira bice vise svesnosti to uvek obuhvata siru dobrobit, i ne ukljucuje ego.

Kakve oni imaju veze sa vama?

E, nasmeja nas. I oni su, kao i vi, nasi svesni delovi, i vi se donekle i preklapate, a mi sve gledamo sa istom simpatijom, jer mi volimo sve nase delove. U stvari, oni su vi, koji su sirili svesnost, a i mi, jer su u mogucnosti da je sire jos vise, i time i nasu svesnost prosiruju – prosirujemo. Mi volimo da postojimo i kroz vas a i u njima, a to je razlicito samo ukoliko neko donese odluku da je samo nesto od toga, a drugo nije. A to nije cilj razvoja svesti, slozices se?! J

Uzmimo ovako, u opciji su malo "tehnoloskije" sposobnosti, baratanja vibracijama u njihovom izvornijem obliku, tako sto su im cula podesena na frekvencije sireg opsega. Saradnja medju vama je pozeljna.

P: Sta smo onda mi njima?

O: To je tesko tebi objasniti, kad ti ni svoju posebnost cesto ne vidis kao nesto sto je dobro i lepo. A kako ces isto to i za covecanstvo da vidis? Ali, veruj da je saradnja na obostrano zadovoljstvo, i nemoj ni da sumnjas da je saradnja dobra u svakom pravcu.

P: Kako koristiti piramide? Hocete li to da mi razjasnite, molim vas? I da li je dobro da se to siri kao znanje, ili je bolje da ostane kao neka sveta tajna?

O: Svako ko dostigne stepen zrelosti da moze da primi znanje, moze da upita i doci ce mu na ovaj ili onaj nacin informacija. Smatramo da je i tvoje znanje toliko da mozes da imas informaciju o ovome. Dokaz je da dolazis u stanje da pozelis da to znas.

Nije velika misterija piramida tolika da krije nesto sto nije dostizno i na druge nacine. Sluzi uskladjivanju frekvencija, time sto ih prenosi u druge dimenzije. Te druge dimenzije su sasvim nesto razlicito od onoga sto se spominje u naucnoj fantastici ili u misticnim tekstovima. Zahteva samo jedno otvaranje uma koje se postize i jednostavnim sublimiranjem kroz npr brojeve, ili uopste uocavanje sinhroniciteta. Kada shvatis zakon: "Sto je dole to je i gore.", mozes i da razumes gde idu i kakve poruke - samo jednostavnim podesavanjem na prijem. 

Piramide jesu kao antene, za primanje i odasiljanje. Ta razmena „podataka“ sluzi u stvari usaglasavanju, tj sinhronicitetu planete sa okolinom, a jos vise ljudi sa svojim nevidljivim pomagacima. Mi u stvari jesmo veoma vidljivi, ali, stojeci na nasem noktu od palca J, vi ne mozete da nas vidite. Mozda, samo ako vidite mrava kada isto tako mozda stoji na vasem noktu, pa pokusate da dozivite njegov svet.  J

Ako koristite piramidu kao pojacivac signala, mozete da primite poruke, i onda kada u stvari niste otvorili svest za njih. I onda vam se desavaju koincidencije, a vi ih posmatrate otvorenih usta, ne povezujuci, nego samo torocuci okolo o cudima koja vam se desavaju. 

Zato, pravi rad jeste na dubini vase duse, u kojoj smo spakovani i mi J , i onda, trazenje odgonetki i jedna velika otvorenost u dobijanju informacija. Ne postoji u sustini pogresna informacija, uvek dolazi prava, a vi ste oni koji  cuju ili nece da cuju. Cesto se zatvorite za pravu informaciju, a koja raste sve dok ne nadje nacina da odjekne u vasoj dusi.  Kada u svojoj dubini trazite odgovore, oni ce vas neminovno voditi i ka piramidi, ako treba.

Znaci, objasnjenje piramida u stvari nije tako pravolinijsko, kako bi da ga svedu oni koji traze instant resenja.

Zivot je vibracija, vibracija je oscilacija

Zivot je vibracija, vibracija je oscilacija. 

Iako sve postoji sada i ovde, kada si na jednom piku oscilacije, koju osecas jer si u zivotu,  ti mozes da kroz njega osecas i ostale njegove delove, kao sto jahaci talasa znaju da postoji i njegovo dno, dok su gore, na vrhu. I vesto time manipulisu, u zavisnosti od mesta na kome zele da se nalaze. Oni se penju da bi se spustali, i jedno i drugo je sastavni deo njihovog zadovoljstva, i napor u penjanju, i spustanje, koje je kao cilj, ali u sustini ceo proces je cilj. 

E, sad, ponekad gubis kontinuitet tog procesa negde, kad si na vrhu, to te ponese, i zaboravljas da ti je spustanje bilo cilj, a da je penjanje uzbudljuvi dolazak do tog cilja. I onda kukas, obicno dok si na vrhu, sto je veoma paradoksalno, zahtevajuci pritom da se zivot zaustavi tu, gore. A kad se zivot zaustavi na vrhu, dobijas smrt prilikom orgazma. Ili, dobijas infarkt na sceni. Ili.... 

Ali, sada smo u jednom neprekidnom toku uspona i padova, koji su svi sastavni delovi zivota, i uopste nisu nesto sto je vise ili manje vredno, nego su jedan neprekidni ciklus desavanja. Ako uzivas u penjanju isto kao i u spustanju, dok si na vrhu isto kao na samom dnu, kada pogledom  biras novi talas koji ces osvajati, onda si potpuno u toj vibraciji koja se zove zivot. I to je sustina zivljenja, uzivanje u svakom njegovom delu, kretanje i kretanje. Uvek kada osecas njegov vihor, uvek kada te on raduje, ti zivis zivot. U svakom drugom slucaju, ti spavas i propustas gomile talasa koji neuhvaceni prolaze kraj tebe.

O kvantnoj prirodi

Kvant je jedna odredjena kolicina koja je potrebna da bi se nesto primecivalo. Takodje, on nije striktno odredjen, i promenljiv je pod odredjenim uslovima. U tome i jeste zackoljica, jer vi primecujete model rasta ili opadanja u odnosu na fiksirane uslove, koji su u stvari veoma ograniceni uslovi (npr pritiska, vlaznosti, vidljivosti....). Sve to u stvari,, slicno kontrolisanim uslovima u laboratoriji, iskljucuje neka desavanja van tih ogranicenih uslova, i tako daju privid kvantiranih skokova. Veoma su fine nijanse, pa, ako bismo pratili tok energije i u nekim drugim slojevima, npr dobili bi i drugacije rezultate. Zasto, npr, boje nemaju takav diktat? Zato sto je primecivanje elektromagnetnog spektra u okviru cula vida kontinuirano u opsegu u kome vidljivost postoji, tako da boje ne skacu kvantirano sa crvene na zutu, pa zelenu pa plavu, nego mozemo pratiti postepeni prelaz sa povisenjem ili smanjenjem frekvencije.

Svugde gde nije uzet u obzir celokupni pojavni opseg, prelazi mogu da izgledaju kao kvantni skokovi.

P: Interesuje me ta pojava, npr u hemijskim prikazima atoma, kada elektron skace sa jedne na drugu orbitu, i to se moze i izmeriti?

O: Tu je na delu ponovo ogranicenost vasih aparata, koji ne mogu da isprate zbivanja, niti da isprate postupnost te akcije. Ali, postoji  jedno stabilizovano stanje. To je stanje uravnotezenosti, stanje u kome je nesto najstabilnije u odredjenim uslovima. Opet ponavljamo odredjene uslove, jer, svaka promena moze ponovo destabilizovati pocetno stanje, i pustiti ga u pokret, koji ponovo dovodi u ravnotezu sa onim tamo stanjem, onim koje ne mozemo da ispratimo. 

Isto kao sto postoji  kontinuirano pracenje frekvencija, vibracija, tako postoji i kvantno pracenje, i , opet bi vid bio dobar primer. Iako mozemo ispratiti ceo spektar boja pomocu vida, bez kvantnih skokova, ipak postoje ogranicenja koja su kvantirana. Npr, materiju mozemo (manje –vise) ispratiti u jednoj odredjenoj velicini, a sve iznad ili ispod te velicine, za nas je nevidljivo. Uzmimo primer celije, koja je nevidljivi deo materije, ali u velikoj kolicini mi je mozemo primetiti, takodje i pod uvecalom. Isti primer je i atom, ono od cega je materija "sastavljena", a ipak niko nikada nije video jedan atom. Pod atomom se podrazumeva jedan komadicak materije, cak iako je vec jasno i poznato da je taj komadic u stvari jedna veoma uslovno receno materija u onom smislu u kome se uzima svet kao materija. I opet, prosirenje svesti dopusta ideju da je atom nesto jako mnogo vise, a oni koji su sposobni za to, mogu da osete i da su u igri i mnoge druge dimenzije za koje nemamo podesena cula. Ipak, i dalje je polazna osnova za ispitivanje i posmatranje atoma da je to jedno parcence, struktuirano i, opet se vracamo na onu oblast: otkud skokovi kod necega, sto bi trebalo kontinuirano da postoji? 

Skok manifestuje pokret ka nekom drugom stanju, drugacije ravnoteze, ali posto ljudi posmatraju slliku samo iz oblasti onoga gde su ustrojena cula, onaj ostali deo je tu nevidljiv. Pod pretpostavkom da postoje nama opozitna bica, koja se nalaze u nekim potpuno suprotnim svetovima, ta bica bi primecivala samo onaj deo realnosti koji se nalazi u tom medjuprostoru kvantiranih skokova. Zato, kada bi se ovde ocekivao skok, a pobudjeni elektron bi u mirovanju cekao pokret, tamo bi se desavao citav niz kretanja. Isto tako, kada bi ovde bio dostignut taj pokret, i uslo u to pobudjeno stanje, tamo bi  nastalo to stanje uznemirenog mirovanja, pred kvantni skok. To je nekako kao da gledas sekvence filma, pa se neki specificni zastor pojavljuje na odredjenim stepenima, a onda odmice, da vidis sliku.

Odnosi u muzici su takodje kvantirani? 

Da, zato sto tu postoji isti opseg cujnosti. Ne cujemo mi sve sto se desava prilikom nastajanja zvuka. Cujemo samo onaj deo koji je podesan culima i nasem kanalu usnog tunela. I sve je to veoma tesko objasniti, jer je ipak percepcija ogranicena na jedan usko ograniceni tunel, i objasnjenja ne mogu bas toliko plasticno da se objasne. Ali, u okviru ljudskih cula, evo nekog pribliznog prikaza: kada cujes zvuk, ti mozes da primetis da on ima i neki izmaglicasti oblik neke boje, i isto tako bi mogla da osetis i ukus koji bi mogao da donekle predstavi njegovu prirodu. (Culo ukusa  (i mirisa) je najdiskutabilnije na ljudskom nivou, jer je direktno vezano na ogranicenost postojanja bas na nivo percepcije za prezivljavanje tela. Ono je svedeno na hranljivost ili otrovnost, i moze detektovati prirodu materije u smislu odrzanja egzistencije u obliku zivotne forme sa kojom se poistovecujemo. Znaci, jednog odredjenog oblika zivota.). Neko dodatno culo, koje takodje poseduje vase bice i uvek moze da ga oseca i izostrava, oseca da taj zvuk ima i svoj izvor, i da je nastao sa odredjenom namerom necega sto ulazi u taj cujni opseg. (Pritom, ovde rec namera nije bas ono sto vi mislite kada radite nesto, nego je malo siri pojam.)

To ti je kao da imas jednu resetku od percepcije. Sada, kad bi njom  primecivala ono sto prolazi tuda, to bi moglo da prikaze razlicite delove svog postojanja u zavisnosti od toga koji deo se prikazuje (kao ona indijska prica o slepima koji opipavaju razlicite delove slona). Tako da, ako idete po npr osobini obojenosti : deo spektra koji primecujete- primecujete kontinuirano; ali ako se usredsredite na neki drugi aspekat, on vam moze delovati  kvantirano, u odnosu na delove cije pomicanje ne primecujete.

Postoje i delovi koje registrujete i gde u potpunosti gubite kontinuitet, i takvi delovi se iz vase realnosti ne mogu dokuciti nikako drugacije nego prosirenjem svesti. Tek tako mozete spojiti stvari, a time ih i integrisati u sebe. Onda postajete deo one realnosti, prosirene, koja obuhvata postojanje na uobicajenom vasem nivou, ali i na onima koje do sada nikako niste mogli zvati svojim. Zato prosirena svest moze primecivati celo covecanstvo kao jedno (bice), a zatim i ostala bica kao deo jednoga (spojivog po oblasti boravka) i onda i sva ostala ( nije nuzno da je bas tim redom).

Vasa svest je resetkasti dimenzioni detektor i moze se povecavati dok ne dostigne da je sve jedno. Taj zahtev jeste veoma visok, i nije nuzno da se trudite da to bude tako, dovoljno je sto postojite i spajate se sa svime oko sebe. A osecaj ljubavi je signal – detektor koji signalizira spajanje (sirenje resetki).

Priroda talasa i priroda kvanta je u sustini ista, ona samo iz razlicitih ravni  registruje oblike postojanja, ako je to u preseku talasa, onda vidimo vrhove, povremeno, uglavnom pravilno rasporedjene. Ako je ta ravan „kosa“, udaljenost ce eksponencijalno rasti. Ako posmatramo opet iz nekakve razlicite ravni, videcemo koncentricne krugove, ili spirale, ili....

Svaka nauka odrazava u stvari vas sistem uocavanja,  pa, iako govori o svetu, u stvari vise govori o vama.

Prevazilazenje straha (kratka crtica)

Strah. Od cega? 
Da ces videti mozda nesto sto nije u redu? Ko zna sta nije u redu? 
Ko odredjuje sta nije u redu? 
Uvek samo ti. A to radis onda kada nisi u osvetljenosti. Dopusti sebi i uvek moli da se otvoris za ono sto ne razumes. Molimo te da zamolis uvek kada se zaglavis. Da se setis tog veoma vaznog recepta. Da ga zabelezis i da ga redovno primenjujes. Da uvek molis za sve sto zelis. To je zaista jedini rad koji ti je potreban. Da se otvoris. 

Neka pitanja i odgovori

P: Treba mi pomoc i blize objasnjenje?

O: Da, tu je kljuc, zatraziti pomoc, jer, mi nemamo nikakvo pravo da uticemo na tvoje odluke. Kada je tvoja odluka da cekas da se nesto promeni, sedeces i cekaces. Kada je tvoja odluka da zatrazis pomoc u promeni, tada mi dajemo pomoc. Zato je najvaznije da trazis, da definises sta bi htela i da to zatrazis! Ucila si da treba da formulises sta ti treba. To je sve sto ti treba da radis. Da kreiras tako sto zazelis.

P: To je velika odgovornost, da kreiram svet po svojim zahtevima. Pomozite mi da razjasnim to.

O: E, to je pravi pravac. Kada nesto ne znas,, to je ok, i mozes da trazis da ti se pomogne da razumes. Ne moras ti sve da znas, niti da poznajes ustrojstvo sveta. Elem, kreiras ti svet i ovako i onako. Onako ga kreiras da stoji i da se ne pomera, i postaje ucmao. Kada se pokrecu dogadjaji, onda pomocu dozivljaja i svog osecaja imas mogucnost da ga oblikujes. To i jeste poenta, da se oblikovanjem menja. Menjanje u kretanju jeste sustina, i time dajes nove momente i mogucnosti i ostalima da te momente dozivljavaju. Ali, gradis ih zbog sebe. Uvek i prvenstveno zbog sebe. A onda, osecajuci efekte te pokrenute energije, ti i ucestvujes, a takodje, dozivljavanjem, osecas u kom se pravcu mogu modifikovati stvari. Ponekad osvojivsi veliku delatnost u svojim mislima, kada ih fokusiras, i, koristeci veliku snagu za male stvari, uspavljujes se jer uvek imas dovoljno za sebe. Nije poenta zivljenja prezivljavanje.

P: Pomozite mi da razjasnim, a u cemu je onda poenta, sta bi to trebalo da cinim?

O: Sve gde osecas zadovoljstvo jeste ono sto treba da cinis. Vec se, npr, dugo spremas da radis nesto, a nikako da otpocnes. Kada samo probijes tu barijeru koja te drzi dalje od osecaja zadovoljstva, uci ces u svet kreativnosti koji je tebi svojstven, gde se napajas ogromnom energijom, koja je neiscrpna, i suprotno tvom misljenju, dobra je za sve (a da ne spominjemo da je bezopasna). Nema nacina da se osecas dobro, a da pritom nekome naudis, svako ima dovoljno istancana cula da bi to mogao da oseti odmah, i da ili svesno ili nesvesno, promeni pravac svog dejstvovanja u pravcu gde je udobnije.

Uzivanje  je u stvari uzivanje u povezanosti, u kojoj osecas povezanost sa izvorom, i da mozes da samo zatrazis, i da dobijes, pri cemu ces zadovoljstvo osecati i dobijati konzumirajuci to sto ti je zelja. Razbijanje predrasuda o necemu je ono sto ti cini zadovoljstvo.

P: Evo, sada kad se to otvara kao pitanje, ja bih da dobijem pomoc u otvaranju prema ljudima, u ljubavi prema svemu sto oni predstavljaju i radovanju u svim pravcima koje koriste. Pomozite mi molim vas da prestanem sa skepticizmom i primecivanjem mana i kritikom, nego sa otvaranjem ka lepoti i uzivanju u svima. Pojasnite mi molim vas sta je to sto rukovodi povremenim nezadovoljstvom i povlacenjem?

O: Kada osecas ljubav, ti ne sudis o ljudima, ni o njihovim osobinama, ti samo osecas da ste ovde sa istim ciljem. Tome se mozes prepustati sasvim bez bojazni, jer time se otvaraju vrata da budes ono sto su i oni, sa svim otvaranjima koje oni postizu. Time se ne prenose zatvaranja, jer time i ti otvaras vrata njima u sopstvenim otvorenostima, koje mogu da uticu na njih da se i oni obogate, osecajuci ih. To je ono sto se desava na druzenjima, otvaraju se vase individualne otvorenosti i kombinuju u potpuno nove spojenosti. Kada se igrate po tom polju, nije bitno licno kao jedno manje polje, jer ovo koje otvorite potpuno obuhvata ono licno, i jos mnogo vise od toga. Kombinacija otvara mnogo vise nego sto je zbir energija, tako da je efekat toga na kub, na jos mnogo vise, kao eksponencijalna jednacina. Ona prostor dejstva dubi u mnogo vise dimenzija. Ali, ostavimo da to osecanje dozivi svako za sebe. Kada je tvoj um usmeren ka otvaranju, onda ti daje jos vise i vise mogucnosti. Neku osobinu mozes da dobijes kroz postovanje onoga ko tu osobinu poseduje, znaci, nije cak bitno ni njegovo prisustvo, pa cak nije ni bitno da je u tom istom vremenu ziveo. 

Znaci, kada se vrednosti poklapaju, ono sto nije osvetljeno kod nekoga, a kod nekog drugog jeste, postaje osvetljeno za sve one koji se tome pridruzuju, i sto se vise preklapanja desava, pomocu raznih vidova otvaranja ka drugima, to se vise oblasti otvara. I tako se vrsi rast. Zato, boravak na ovoj planeti shvati kao ogroman poligon za ucenje, kakav mozes da iskoristis za enorman rast ka svima i u svim pravcima u kojima ljudi postoje. To i jeste prednost zivljenja u gradu, gde imas neverovatno veliki izbor u okolini, a, koji te takodje otvara i ka izboru koje mozes dobiti u razmeni informacija. Otvaranje, otvaranje i otvaranje jeste jedini cilj koji postoji, a pitom i radostan je i veseo. Kada se konektujes na Budu, ti si Buda koji ukljucuje i tebe, kada se konektujes na drzavnika, ti si onaj ko ima sposobnosti drzavnika koji ukljucuje i tebe. Zivljenje zajedno sluzi tome da osetis potrebu da se prosiris na neku sposobnost koju bi voleo da imas tj da dobijes ideju sta bi jos da ugradjujes u sebe. To je matrica koja se obogacuje povecavanjem povezanosti, jer, ona sama sve poseduje, a nove se oblasti pokazuju primecivanjem tj, davanjem na vrednosti onome sto vidimo.

Slicno tome, kada vidimo da je neko "odvratan", da postupa kao „los“, pa zato ne vidimo gde je ono sto je u njemu lepo, zatvaramo sebe za taj deo svemira. Ne postoji opasnost da mi, prihvatajuci, postujuci  onog drugoga prihvatimo njegove blokade. Zasto? Kada se otvorimo, mi vidimo protoke, uzroke za neprotoke i posledice njegovih licnih zatvorenosti. Otvaranjem ka njegovoj posebnosti, mi njemu dajemo mogucnost da i on to u sebi osvetli, preko svetla iz nase licnosti koja vec osvetljava taj predeo. 

Bolji je prikaz ovako: oblast koja nema u sebi ljubav, nije osvetljena, tu je nedostatak svetlosti. Kao npr voda koja nadire. Onda, kad otvoris branu, ne moze da se desi da vazduh iz onog dela gde nema vode nagrne i istera vodu iz dela sa vodom. Zar ne? Znaci, ljubav je postojanje, a mrak je nepostojanje. Kada otvoris ustavu, prepreku, onda ona, kao nesto, moze da nagrne i preplavi  to nepopunjeno mesto. 

To je samo simbolicki prikaz, ali stvari stoje tako nekako. Da bi se nepopunjenost razmenila, potrebno je da postoji nepopunjenost i u onom drugom. A ako se tako nesto pokaze, onda, ti kao tragaoc i onaj koji zna recept, otkrivsi nepopunjenost tako, mozes da zatrazis pomoc u njegovom osvetljavanju. U sebi, naravno. Ali to je nekako uvek povezano. Medjutim, to ne mora da te brine, niti da ti bude cilj, ako se na sebe koncentrises, cinis dobru stvar. Svako ko se na to konektuje dobija mogucnost. I  licna je odluka ko ce na sta da se konektuje. Zato je bitno da zavolis sve, jer se time otvaras i za ona sasvim specificna iskustva, koja  su dostupna retkima. 

Onaj ko moze vise da se otvori, ima otvorenije resurse. On je samim time i bogatiji. Zato nije to bas pitanje licnosti, nego kapaciteta. Neko je stvoren sa velikim kapacitetom  za otvaranje, a koji ne koristi  Neko je drugi mozda otvoren sa manjim kapacitetom, ali ga koristi u potpunosti. Ha, sta cemo sad? :) 

Ljubav i principi poretka

Svaki trenutak, koji nije prozivljen sa ljubavlju, je uludo protracen. SVAKI TRENUTAK KOJI NIJE ISPUNJEN LJUBAVLJU, NIJE PROZIVLJEN. TEK KADA JE PROZET LJUBAVLJU, NEKI DOZIVLJAJ IMA SVOJ SMISAO. I to je tako. Nema druge svrhe zivljenja nego da dodjes do stepena voljenja. Nego da budes u ljubavi. Tek ljubav razume sve. Tek ljubav ujedinjuje sve. Ostalo su spekulacije. 

Logika ne moze da prihvati nesto tako jednostavno, jer je logika proizasla iz odvojenosti od ljubavi. Ljubavna spirala pokazuje samo njenu progresiju, ali ne i oblik. Tj, oblik progresije nije zatvoren u tri dimenzije, on se desava stalnim pulzacijama, kroz muziku i ritmove, kroz sve one oblasti u kojima culima boravite i dozivljavate sklad. Ljubav je sklad. Sklad je ono gde je sve jedno.

I da, porodicni raspored je ukazatelj sklada. Tamo gde je mama, odatle dolazis. Prvo je bio jedan. Jedan  je omogucio postojanje onoga sto pre nije postojalo. I onda je, zajedno sa onim sto je omogucilo, nastalo dva. Onaj sto je omogucen i ono sto je nastalo, napravilo je tri. Kada se princip od dva i njegovo delo ujedine, naprave pet. I to je otpocelo ciklus nastajanja, kao patern za matricu zivota.

Sve je bilo i nije znalo da je.  Onda je stvorena svest o postojanju. I ona je, spoznajuci sebe, bila nesto drugo od onoga sto je bila do tada. I onda je nastalo ono pre i ono sada, sa svescu o sebi. To je u sustini bilo jedno, ali svest je ono sto ga je odvajalo. Ono od pre je bilo i ono od sada, ali je to znalo. Bivajuci, postalo je dva. Tako je nastalo vreme, ono gde se nasla svest, a gde nije bila pred-svest.

Porodicno to prikazuje: nastao je covek. On je bio nesto sto sadrzi sve ono sto je bilo i pre, ali je imao svest. Onda je postavio princip da moze da postoji  odvojenost, svesna sama sebe. To je bila zena, odvojena od njega, ono sto nije on, ali nastala od njega, sadrzeci i njega. Ona je imala princip, sadrzala je ono sto je bilo sve, i ono sto je imalo svest da jeste. Dobila je znanje koje je mogla da da dalje, da da ono sto jeste. Muskarac i zena su postali dva. Dva pola. I onda su, istim principom, nastavili da se umnozavaju (postajuci roditelji), napravivsi  tri, ono sto sadrzi ono sto je bilo i sve zajedno. I tako je pokazan princip ljubavi i u porodici.

Ono sto je bilo, uz princip stvaranja , umnozava. To je ono sto prikazuje zivot u svim oblicima postojanja. Zato je potrebno okrenuti se i prihvatiti sve sto je bilo, uz princip stvaranja koji kaze: sve sto je bilo, postoji. To je princip ljubavi.

Vrednost

Koliko vredis? Posto? I sta zelis da prodas, svoj integritet ili svoj deo?

Vasa oblast postojanja je kao sto je spominjano, deficitarna u ljubavi, koja je ujedinjenost. Tako da, adekvatno tome, ona ima i najvecu vrednost. Kad god vidis delo koje je uradjeno sa mnogo ljubavi, ono ima mnogo vrednosti. NAJJACA VALUTA JESTE LJUBAV. Sve sto procenjujes mozes proceniti tom jednom valutom. 

Dijamant, npr, sta mislis, zasto ima toliku vrednost? Zato sto je on jedno cisto objedinjenje, ujedinjeno u svojoj cistoci, i kada sadrzi iskljucivo i samo taj zivotni element, ugljenik, od koga je ceo zivi svet sagradjen, on je najcistija vrednost. Sto je forma bliza univerzalnom, to je vrednija. To samo odrazava sistem po kome se vrednuje, koji oponasa ujedinjenost i jednost odakle sve potice.

Zato, integrisanost i integrisa(va)nje, ponavljamo, ima najvecu vrednost za dusu. A po njenom smo se nalogu i manifestovali. Da bi se vratili na izvor, sa plenom, novoosvojenom ljubavlju.

I jos jednom o vrednosti: svima je najvaznija ljubav. To je ono mesto odakle primamo naloge. To je ono mesto kuda bi svi da odemo i na kome bi da boravimo. I radost je ona koja nam najavljuje povratak u to. Zato, omogucavanje ljudima da se ponovo objedinjuju, predstavlja zajednicku dobit za sve, i to svako radi, manje vise, i onako kako ume. Ako ne zatiltuje u medjuvremenu u svoj film odvojenosti. Ali, ipak, kao magnet bivaju privuceni svi koji se otvore za frekvencije ujedinjavanja.

Polarnost proizilazi iz boravka na materijalnom, inace ne postoji.

Dobrodosla ponovo nazad u svoju skupinu

Sta znaci kada si ujedinjena, tj kada si usla u samu sebe, tj kada si na svoj izvor prikljucena? 

Danas si naisla na lepo formulisanu ideju u knjizi koju si citala, o tome da su licnosti delovi duse koji su dobrovoljno, tj svojom fokusiranoscu sveli sebe na vasih 5 cula i time dobili individualnost. Tako i jeste. Imajuci neke druge osobe kao neke druge licnosti, i njihove odluke i postupke, koji te se kao ne ticu...time se odvajas od same sebe. 
Ne radi se o tome da se mesas, radi se o tome da prihvatas i da volis to sto drugi rade. Jer, time sto oni postoje, oni jesu i deo tvog zivota, jer je tvoja percepcija podesena tako da sve sto ne vidis kao ujedinjeno ( u ljubavi),  u stvari i mozes da vidis. Narocito one stvari koje vidis kao problem ili kao disharmonicne. Tvoje je da se setis da sve one i svi oni koji su vlasnici osobina, postupaka, u stvari dolaze iz jednog jedinog izvora. Tu, u matriksu koji je sacinjen od vasih linija poimanja i povezanosti, mozete dozvoliti da vas secanje na uzajamnu povezanost jednostavno opet i opet prikopcava na vase izvore, odakle ste i uskocili u materijalnu oblast. Objedinjenje je cin koji vas prikopcava na onaj prijatan osecaj ujedinjenosti, koji ste nazvali ljubav. Zavisi kojim ga culom ocitavate, ono se takodje javlja i kao radost, sreca, ili cak i znanje.

Nema tu mnogo dileme: kada dozivljavas da te neko ugnjetava, to je emitovano iz sopstvenog dozivljaja da nesto u tebi nije kako treba, onda to ispoljavas kao spoljasnost ( i samo ime to govori – ispoljis ga spolja). I onda je na terenu, takvom da ga vidis kao van sebe, kao problem koji nije deo tebe. U onom trenutku kada se sve objedini, onda i problem, i osoba koja ga manifestuje, bivaju ujedinjeni u srcu, dusi, tj jos dublje, u mestu koje postoji kao tvoj izvor koji te je iznjedrio. Kada si ujedinjena, nema vise problema, nema ni dvojnosti, ni dobro ni lose ne postoji, jer, svemu je dozvoljeno da postoji.

To je kao neka nervatura, koja treba da se prosiri, i, time, sto je „problem“ veci, sto je neuobicajeniji, to pokazuje da je veca potreba za ujedinjavanjem, pripajanjem i spajanjem onoga sto percipiramo. Zato je neophodno uvek da se oslanjamo na svoj centar, da bismo imali sta da objedinimo.

Unutra i spolja. To je samo vasa iluzija. Sve sto postoji ne moze odrediti ni mesto ni vreme, to su ogranicenja koja su proizasla iz vasih cula. Susret u prostoru i vremenu samo pokazuje da ste objedinili vase frekvencije, tj da isto vibrirate, i to je objasnjenje za zrtve i pocnioce, oni su se susreli samo da bi se ujedinili, a do kurslusa dodje onda kada nema emotivnog kapaciteta za to. Onda se ponovo desava ciklus, u kome se sticu sposobnosti da bi do razresenja doslo. To nije nuzno ciklus koji mora da bude vremenski ili prostorno pravilan. Sve zavisi od licnog dozivljaja, koji nije moguce smestati u te kategorije.

Bol i patnja, koji su manifestacije neujedinjenosti, u stvari manifestuju dovoljno neprijatnosti koja moze da bude motiv da se ujedinjenje obavi. I to je vas licni kapacitet i vase licno stremljenje, da progutate tu imaginarnu razjapinu koju ste postavili izmedju dve suprotstavljenosti, i da opet centrirate sebe na izvornu snagu. Nije to ni malo tesko, to je krajnje kreativan i radostan dogadjaj iz koga proizilazi dozivljaj ljubavi.

Polarnost

Kada god primecujete polarnost, mozete znati da se ne nalazite na mestu odakle poticete. Odlika vaseg prebivalista, tj prebivalista svesnosti u materijalnom svetu jeste bas to, postojanje polarnosti. Dobro – lose, svetlo –tamno, ima – nema, akcija – reakcija... gde god se okrenete videcete neke suprotstavljenjosti, koje podrazumevaju da su nesto drugo od onoga prvog. Naravno, to je privid, jer, kada ste svesni jednote onoga odakle poticete, ta polarnost je jednostavno neodrziva. Jedno – mnostvo bi takodje pripadalo toj vrsti posmatranja i primecivanja.  Istoj polarnosti pripada i levo – desno, i, kao podvrsta, musko - zensko. Ako osmotrite svoje telo, primeticete da ste simetricni, tj, postoji neka uzduzna osa koja bi mogla da podeli telo na dva manje vise istovetna dela. To, koliko su razlicita, govori o uravnotezenosti u osobinama koje su zaduzene za tvorenje tela. Tako, leva, prijemciva i zenska energija moze da bude neujednacena sa desnom, energijom akcije i namere, strukture. Onda u telu vidimo razlicito razvijene polovine tela. Da li ste se zapitali zasto se idealno lepim smatra sto veca ujednacenost? Kada je licnost uravnotezena unutar osecanja sebe i njihovih ispoljavanja, onda je i takvo telo okruzuje. Isto, ako licnost dolazi da bi uradila neki zadatak, lako ce ga prepoznati i pazljivijim pogledom na telesnu strukturu. Kao sto to mozemo da znamo kada vidimo traktor i avion, jedno je gradjeno za jednu, a drugo za drugu svrhu. (Sposobnost da se lepota vidi i u razlicitosti jeste odlika duse koja je otvorenija.)

Gde mozemo jos to uociti? Planeta zemlja ima dva pola, i nije slucajno da su ona veoma slicna dva pola. I ljudsko telo je takodje  okruglo kao planeta, samo sto je nas fokus usmeren na unutrasnju strukturu, koja je malo grublje prirode. Ako obratimo paznju na auru, koja je takodje deo nase licnosti, videcemo takodje loptu, a ako pogledamo jos bolje, i planetu i aure, shvaticemo da smo svi mi u stvari diskovi, uviruci u same sebe, u kojima smo spojeni bezvremeno i besprostorno. To vazi i za drvo, ciju samo unutrasnju strukturu vidimo, i za sva ostala ziva bica, cija ja viseslojna struktura sakrivena od cula vida onakvog kakvo koristimo kada smo fokusirani samo na ogranicenu oblast telesnih cula. Kada posmatramo jabuku, npr, ili neko slicno voce, znaci, plod koji je ispunio svoj ciklus i sadrzi seme koje je potencija novih zivotnih razvojnih formi, dobijamo najcelovitiju sliku oblika koji tvori nasa ili bilo cija aura. Okruglo i uvire u samu sebe, gde se nalazi potencija za novu formu postojanja na istovetan nacin. U tome nam je obznanjena fraktalna struktura univerzuma u punoci, ako ukljucimo i vreme kao bitno obelezje oblasti postojanja kao ljudskog ili uopste zivog bica. Jer semenka koja nastaje, iz koje izrasta drvo oblikovano genetskom istorijom, ali i istorijom izrastanja i prilagodjavanja, daje ponovo iz ploda seme koje je obogaceno novim formama stecenim kroz licna iskustva. To seme ima sve mogucnosti istog roda, a na njemu je koje od njih ce primeniti.

Iako izgleda da se uslovi nalaze u spoljasnosti, u stvari spoljasnost se uvek emituje iz projektora unutrasnjosti, ali koja je tako daleko od cula, da je nedokuciva poimanjem. Moze se uroniti uvek u njenu pravu prirodu, a tamo dualnosti nema. To je svima znano i dostupno znanje koje smo oduvek posedovali, i dopusta izvanredne otvorenosti svesti, svetlost i razumevanje svega sto postoji jer se vide i aspekti koji su u senci specificnosti cula na koja se oslanjamo. Kada su otvoreni svi moguci receptori, postavlja se mozda pitanje, zasto onda ipak odabiremo ovaj, ograniceni, perepcijski ogranicen svet. To pitanje ne postoji, u stvari. Odgovor je: zato sto mozemo. Nema namere ni zadatka koji treba da se obavlja, nema nikakvih specificnih namera univerzuma, jednostavno, vrata su otvorena, i vi kroz njih mozete i ovamo i onamo. Zasto onda ici tu i tamo? Zato sto birate neke talase kojima se spustate i penjete i surfujete, a sve zato sto voliite da obogacujete istrazujete pitate i nalazite nove terene.

Kada osecas strah, to je samo zato sto mislis da treba da budes vezana za nesto konkretno, i dajes sebi dozvolu da to bude samo ono sto vec poznajes. Ono sto vec poznajes je i vise od toga, i opet dolazimo na to, da si odabrala svoje sigurno drvo, ali imas u srcu slobodnu ljubav, koja je najvaznija forma po tom „medju-inter“ putovanju, i kada u celoj prici osvestis ljubav kao glavni motiv, setices se zasto si dosla. DA PUSTIS LJUBAV KROZ SVE TO STO OSETIS! Da osetis svaki dasak i svaki kutak i da volis sve sto postoji! To je tvoj motiv, to su zice koje nazad povezuju svako tvoje lutanje i koje ti pune baterije da se upustis bas stvarno bilo gde.

Ti si jedna masina za voljenje, i kada zaboravis tu glavnu svrhu i pustis se u samo plovljenje, ti si otisla. Kada uzmes svoju levu stranu koja dopusta, ta ljubav sasvim prirodno uvire kada god napravis vakuum svojim odlazenjem bilo gde. I ono sto si upravo procitala, o spiralnom kretanju (Sauberger), i  sustinskoj (centralnoj) energiji koja tvori to suprotno od nje kretanje, jeste bas to: vecni motiv je ljubav, a suprotno kretanje je istrazivanje putanje uticaja te iste energije. Imas moc da volis, to je tvoja neogranicena moc, i koristi je mnogo i mnogo, to je leteci cilim kojim mozes da se vines gde god pozelis. Saubergeru to jeste falilo. Da vidi sve svoje saplemenike na istom zadatku, i da svoje kapacitete koristi za voljenje. Ti to nemoj da zaboravljas, sve voli i svaka pruzena prilika jeste prilika da zavolis. Dopusti svom srcu da voli, i ono ce te voditi kao sredisnja spirala bas svuda, ne dopustajuci vakuum i koristeci ljubav kao jednostavno i univerzalno gorivo za sve.

I sada, sta je polaritet? Koja je razlika izmedju dobra i zla? Koja je razlika izmedju svetla i tame? Srece i tuge? Zadovoljstva i nezadovoljstva? Uvek i samo ljubav. Koliko ljubavi uspes da propustis kroz dozivljaj koji iskusis, toliko je on ujedinjen sa tobom! Onda, kada osetis da je to voljeni tvoj put, on postaje i deo tebe. Dogadjaj pretvoris u oblast. Osecaj  emotivni pokazuje samo kolika je distanca od ljubavi. Dozivljavanje je ono sto i treba da radimo, kao kada mikroorganizmi gutaju neku matriju preoblikujuci je npr u veoma plemeniti plavi sir. Tako ti, gutajuci u sebe sva desavanja koja si ikada iskusila, pretvaras u dozivljene -zaista pristupacne -svima -uvek i zauvek -i tebi kada god pozelis, jer vas veze vecita nit – ljubav.

Zato, putuj sa ljubavlju, i strah nestaje, samo zato sto je on polarnost, koja pokazuje da tu nije bilo ljubavi. Nije bilo jer je niko jos nije tu propustio. I jeste, jer ti to u stvari nisi znala dok se nisi iskonektovala onako kako ti je dato u tvojoj nameri i  nameni.

Ti nisi samo ono sto mislis da si

Ti nisi samo ono sto mislis da si. Ti si i ono sto sam ja, i sa cime sada komuniciras koristeci reci. Takodje i ono sto stoji u tvojoj okolini, ulepsavajuci je ili je uruznjavajuci. Sve sto u tvojoj okolini postoji i na neki te nacin dodiruje, jesi ti sama. I sve to stoji tu samo da bi ti prikazalo sta je ono sto odobravas, a sta ne. I, analogno tome, sve ono sto si vec odradila ne postoji tu jer ti nije na spisku radnih obaveza, ili, bolje receno, ne iritira te jer ti nije tema za rad. Sad se ti pitas: da li samo ono sto te iritira u stvari postoji? Gde su tu onda one lepe stvari?

Sve ono sto postoji i smatras lepim predstavlja tvoje prosirenje svesti. Sve ono sto smatras lepim jeste deo tebe i ti si deo toga. Kada gledas nebo,  dozivljavas da je ono lepo, time postajete jedno. Nebo za tebe postoji samo zato sto ti mislis da je ono nekada lepo, a nekada nije. Kada budes videla lepotu i u onom delu koji sada smatras ruznim ili opasnim, ili..., tada ces ti biti deo neba i ono tebe. Mozes ti istovremeno i da zadrzis svoj telesni oblik koji je sada, ali, tvoja ce cula biti znatno prosirenija svim senzorima koje i nebo poseduje da bi reagovalo kao odvojeni entitet. A posto je i nebo i ti samo deo realnosti, to znaci da se prosirivanjem svog opazanja, a u stvari uocavanja sklada i pokretanja, bez pozitivnih i negativnih ocena, primices onome gde si u jednom, celovitom i univerzalnom,  u onome sto sada registrujes kao tacku, ali i kao sveukupni svet. Jer to je samo privid. Svet je na radnoj ploci, jedinstvo je nevidljiva tacka. Radna ploca je pred tobom bas zato jer treba i hoce da prodje barijeru, koja je u stvari – Ti sama, sastavljena od tvojih ideja, stavova, misljenja i ocena. Koje proizilaze iz nevidjenja objedinjenosti.

I opet se vrativsi na svet oko tebe i sve ostale, ne postoji nesto sto niko nikada nije razresio. Ne postoji nesto sto je svima problem. Uvek je neko odabrao neku drugu temu za rad, i, ukrstajuci se tamo po poljima rada, vi jedni drugima donosite odgovore i razresenja. To i jeste funkcija susretanja u vasem svetu, i primecivanja ostalih jedinki. A iritiranje ili svidjanje je samo posledica vase ocene, tj vaseg misljenja o necijem izboru. A to znaci vaseg ogranicenja da nesto razumete.

Realnost

Kao sto znas, ljudski um je jedna zavrzlama koja se krece u opsegu obuhvatanom culima, pa se zato ne zasniva na realnosti. Jer, jedan deo podataka koji ulazi u taj opseg, ne pocinje odatle, i, naravno, i ne zavrsava se tu. Tako da, svako ko kaze da to nije tako, da si nerealna zato sto ne baratas npr racunskim operacijama ili nekim podacima, u stvari ne zeli da obrati paznju na sve one oblasti, nego, iz raznih razloga previdjajuci je, suzava realnost na onu oblast nad kojom zamislja da ima kontrolu, sagledavajuci je u tom, suzenom obimu. 
To naravno i znaci da je ne sagledava. 

Svi koji misle da je potrebno popravljati i koji se trude da preuzmu kontrolu, su u stvari nadmeni, jer ne prihvataju vreme, okolnosti i ne prihvataju svet oko sebe. I to je u direktnoj kontradikciji sa duhovnim sazrevanjem, koje te u stvari vodi tamo gde sagledavas svoju ulogu u svetu, ulogu onoga koji voli sve sto mu se prikazuje.                                        

Bespomocnost.

To nije autentican osecaj. To je ono kada osecas da zelis da se stvari odvijaju po tvom planu, a to znaci da ne sagledavas celinu, nego mislis da je samo jedan vid dobar. 
Kako to prevazici? Pa, odustati od zahteva. To tome i sluzi. Zato i nema snage u tome, i kada to ispratis, ti samo, spontano, odustanes od toga.                                                 

Uzivanje

Uzivanje je jedan deo zivota, to je kada osecas svoje resurse i uzivas, bez zamerke. To znaci da si u miru sa sobom, nisi u dualnosti, i primenujes sposobnost i moc zahvalnosti. 

Za razliku od onda kada to ne osecas, ovo je mnogo prijatnije stanje, i to i moze da ti bude, a i treba da ti bude jedini motiv da takvo stanje i dostizes. A kako se to radi? Tako sto si svesna posebnosti svega ovoga sto prozivljavas, sto si svesna da je to tvoj izbor, ma kako to izgledalo. U svakom trenutku je to tvoj izbor. I, samo nerazumevanje tvog izbora te dovodi u stanje koje nije radost ili lepota. Od nerazumevanja do razumevanja stize se srcem, kada volis to u cemu si, iscekujuci znanje koje ti to iskustvo donosi, i prepustajuci se tom iscekivanju, radosno.

Sve sto osetis kao prepreku takvom prepustanju, su u stvari tvoja ocekivanja, sastavljena od tvojih misli, i vode te tome da svoje stavove o tome promenis, da bi mogla da ponovo opusteno i prepusteno plovis na talasima energije, koja je, po svojoj prirodi, cas gore – cas dole. Lepo je peti se, kao sto je lepo i spustati se. Ali, ako znas da uzivas samo u penjanju, onda ces, dok se spustas to dozivljavati kao neku tragicnu slucajnost, koja te vodi dalje od tvog uzivanja. I obrnuto. A tada zaboravljas da je svaki uspon i svaki pad u stvari stvorena mogucnost da uzivas u svojoj percepciji, da se prepustis i sve sto ocitas da samo ocitas, a ne dajes mu predznake (pozitivno ili negativno). Jer, to je tako. Zelela ti da se spustas ili ne, talasi talasaju, i ti ces se nekada spustati, a nekada penjati. To nije u tvojoj moci da menjas, ali je tvoja percepcija o tome u tvojim rukama. Sada, to ne znaci da ignorises cinjenicu da si tu ili tamo, nego znaci da prestanes da se identifikujes sa onim delom sebe koji ne prepoznaje novo stanje, tj, da svoju svest prosiris, i obuhvatis u nju i nove modele ponasanja i naravno, razmisljanja. Tako na najbolji nacin koristis svoju fokusiranost na tom mestu, jer tom fokusu udahnjujes jednu punocu, time je objedinjujes sa mestom gde smo mi, svojom svescu to cinis. 
I to je taj proces donosenja svetlosti, koji si birala u srcu kada si dosla ovde, videvsi novi teren u deficitu sa istim. A opet, to je i obelezje tvojeg istrazivanja, jer, bivajuci sada i ovde, mozes doziveti da sve vec jeste. Kada to dozivis, imas taj odjek i u srcu. To je utapanje u kolektivnu svest, i jos sire, svest o sebi kao o jedinstvu svega, i to je znatno prosirenje u odnosu na stanje kada biras da nesto jesi a nesto nisi, pa onda to i ne volis- voiis. To je poenta uzivanja, jedno opste „drogiranje“ tim tako prijatnim osecajem, koji u stvari jeste tvoje i svacije prirodno stanje, koje sebi i treba da priustis, ali, ne bezeci od onoga u cemu ne uzivas, nego, uranjajuci i udahnjujuci svesnoscu svoje postojanje na svim prostorima i vremenima u kojima se ikada obres. Iz srca. I, to u dubini duse zna svako. I zato ce ovo potsecanje mnogima doneti radost.                              

Da li postoje zakoni koji uvek-svuda vladaju?

Zakoni kojima se vibracije prostiru su nekada prikazani ovako a nekada onako. To je samo zbog dimenzionalne ogranicenosti. 

Kada gledas neki talas u jednoj ravni prostiranja, on izgleda kao talas, u drugoj bi mogao da se prikaze kao koncentricni krugovi, iz trece cete videti spiralu, u cetvrtoj elipse… svugde tu vazi ista zakonitost.  Kada to shvatite, dolazite mnogo blize centralnom postojanju. Centralno postojanje uvek obuhvata sve njegove faze, i zato je svaki uvid deo jednog velikog i opsteg znanja. Kada se udje u dimenzionalno prosirenje svesti, dolazi do suzavanja interesovanja, jer nije potrebno objasnjavati ono sto je ocigledno jasno, a dolazi kao produkt samg prosirenja svesti.

 Zato su svi veliki odgovori u stvari veoma jednostavni, i, uvek, kada se zaista zagledate, nose viseznacnost, veoma primenljivu na sve nivoe. Kao sto je to zakonitost: ”Kako  gore, tako dole”, ili uvek nepromenljiva Zakonitost upisanosti 6 njenih precnika u jednu kruznicu… 

Jos je mnogo takvih zakonitosti. Neke od njih zahtevaju promenu stavova, kao sto je zakonitost: “Sve sto je bilo i trebalo je da bude”. 

Puno je ljubavi utkano u te mudro srocene zakonitosti, koje proisticu direktno iz izvora.

Merilo vrednosti (rada, hrane)

Vec smo spominjali ljubav kao jedinu valutu vrednovanja rada. To je merilo kojim treba vrednovati svaki predmet, svaku uslugu koju koristite. Utkana ljubav, a ne mukotrpan rad, cini delo velicanstvenim, jer pokazuje koliko je onaj ko je delo pravio, u  stvari pratio sebe u putu ka sebi.

To cete primetiti kada gledate ono “takmicenje najjacih ljudi” (Strongman Champions League)– svi ti ljudi veoma mnogo vezbaju i mnogo rade da bi ucestvovali na tom takmicenju. Ali, nikako ne bismo mogli reci da se muce dok to rade. U tom ulozenom naporu motiv je uvek ljubav. I ulozeni rad je iz ljubavi.

Ono sto je uradjeno sa mnogo napora, a proisteklo iz mrznje, ljutnje, straha i slicnih razloga, nosi sa sobom tu energiju, utkanu. Da li je ta energija nesto u cemu oskudevate.?! Naravno da nije, pa zasto biste onda sebi priustavali nesto sazdano od toga? Ali, ako ipak odlucite da to tako bude, onda postoji dubok razlog u vama koji treba da razresite, da sebi ne biste neprestano privlacili  takvu vrstu energije.

Slicno je i sa hranom. U hrani je bitna informacija. To je ono sto biljka, npr, nosi u sebi, nacin na koji pretvara energiju sunca i energiju zemlje u "paketice", koje, hraneci se, vi posle razradjujete obrnutim procesom - na  sastojke od kojih je nastala. Nacin na koji svaka od biljaka to radi jeste vrsta informacije, koju ljudi  koriste da bi je ugradili u svoje postojanje. 

Dacemo primer:  snaga odbrane luka od bakterija, kao nacin postojanja lukovice u zemlji, postaje i covekov nacin odbrane od bakterija, jer ga usvoji svojim varenjem. Proces varenja je obrnuti proces od procesa formiranja strukture materije  luka. Tako ta informacija biva primenjena u covekovom organizmu. Znaci, informacija je glavni dobitak koji ljudi dobijaju od hrane. Sama energija je samo pogonsko gorivo u procesu. Postoji nacin  drugacijeg usvajanja informacije, direktnije, a  za to je potrebno veliko otvaranje ka  izvoru. 

Ono sto ljudi nazivaju antibioticima, u stvari je samo jedna veoma velika zivotna snaga i misao, koja ne dopusta drugoj vrsti zivota da preuzme i zauzme mesto koje zauzimaju ljudi, svojom svescu.

Takodje, prosirenje svesnosti podrazumeva obuhvatanje i postovanje postojanja drugih nacina zivota, i ono tada saradjuje i u simbiozi je sa drugim bicima, na opste zadovoljstvo. To nikako ne podrazumeva ni odricanje, niti zrtvovanje zarad necijeg tudjeg dobra, jer, svet je sazdan tako da svako ima koliko god i sta god pozeli za sopstvene potrebe zivota i procesa zivljenja.

Cela prica oko hrane znaci nema moralni prizvuk, ona samo otvara svest u pravcu da sagledava sta je to sto vam treba i kako da ga dobijete. Kada  je hrana puna ljubavi, vi jedete ljubav. Ako ste otvoreni ka tome, vi dobijate veliku sjedinjenost,  pa ta hrana nastavlja da zivi transformisana, kroz vas, kroz vase procese zivljenja. 

Da li ste ikada pomislili da je to sto vam je postalo hrana, mozda i zelelo da se transformise u neki oblik koji je veoma prozet ljubavlju? I da je to mozda njeno ucenje? Kao sto znate, energija se ne unistava, energija se transformise. Ugradjena u vas i vase nacine, hrana je transformisana, a i vi ste. Ljubav celoj toj prici daje smisao.

Poruka o namenjenosti tekstova

Nije na tebi, tekstopiscu, da razmisljas kome da saljes poruku i da li ce je razumeti. Nije na nama da upucujemo poruke nekome odredjenom. Mi zracimo pa zracimo, i onaj ko je otvoren da to primi, primice. Znaci, sve je pitanje podesenosti prijemnika, tj otvorenosti od vase strane. Tako da poruka uvek stigne do pravoga. Kada stize do nekoga kome treba podsticaj da bi sam primao poruke na sebi svojstven nacin, ili da bi dobio ohrabrenje da je ono sto on oseca bas to sto i jeste… onda ce doci prema toj svojoj podesenosti i procitati ono sto mu u tom trenutku treba. 

Ko god misli da treba da preuredjujes u smislu prilagodjavanja sirokim narodnim masama, taj je potpuno u krivu. Onaj ko trazi, naci ce. Onaj ko zeli nesto, moze to i da prizove. I, ako je to ovaj tekst, onda je to to. Njegova je lepota u izvornosti, u prikazu jasne misli na jasan nacin. Nije potrebno nikakvo literarno ulepsavanje, dovoljno je, a i najvaznije, jasno i sto jasnije preneti misao. Znaci, izmene u smislu pojacavanja jasnoce su pozeljne, a ostale samo udaljavaju od istine i energetskog toka. 

Kada pustis tekst u slobodno koriscenje, a to znaci da bude dostupno bilo kome, onda taj tekst svako prema svojoj privucenosti bira, sopstvenom slobodnom voljom. Zato i jeste bitno uciniti korak koji ce je uciniti dostupnom javnosti.

Strah i strepnja

To je ono sto cesto osecas, i cesto te odvlaci od onoga sto zelis i osecas da treba da radis. Ponekad vise lici na strah od neizvrsavanja obaveza ili neispunjavanja zahteva koji ti se postavljaju.

Anallizirajuci taj osecaj, znas da nije realan i da proizilazi samo iz tvoje predstave. Strah od odbacivanja lezi iza toga.

Odbacivanje mozes da dozivis samo onda kada nisi svesna da si u stvari konektovana. O tome odlucujes ti, uvek i samo ti. Iako izgleda da proslost ili neko drugi to stvara, to si ipak ti, samo ti. Ti biras sta ces da radis sa kompletom koji si ponela, da li ces da ga koristis u tom obliku ili ces da ga preoblikujes. Znajuci za modele obrazaca u zivotu, mozes da biras da ih primenjujes, kao sto si naucila, ili, opet, da stvaras druge, kao sto si takodje naucila.

Dovoljno je da pozelis to i proces razgradnje pocinje. Ne moras da cinis nista sto ti nije prijatno da radis, jedino je bitno da izadjes iz osecaja udobnosti poznavanja stvari. Istrazivanje uvek daruje mnogo radosnog osecaja i uzbudjenja, a „znanje“ daje jednu ucmalu udobnost. Ta udobnost i nije nesto udobno, samo je jedno izbegavanje gresaka. A za svaku gresku moze se reci samo ovo: „Niste vi to dobro razumeli“.

Greske ne postoje, nego pokusaji i promene. One vode ka zadovoljstvu istrazivanja. Kada imas svoju ideju koju zellis da sprovodis, i ona ti je misao koja osvetljava put, to je zaista dovoljno svetlo koje otvara nove pravce. Zato bi vas put nazvali prosvetljavanjem, ili osvetljavanjem, tj postajanjem u svetlosti onoga sto do tada nije bilo svesno sebe.

To je nadasve vredan proces, koji je veoma bitan za sve, a narocito za vas, koji ste ga i birali. Zato, znajte, sve sto se desava je u stvari proces kretanja u tom pravcu, i dovoljno je biti svestan toga i dopustiti novim uticajima da se implantiraju u vas, s ljubavlju. To vodi prosirenju, „vas „– na to da shvatite da ste vi sve, i „nas“, koji s radoscu ocekujemo vase  svetlosne efekte, i volimo procese kojima dolazite do njih.

 Na kraju, uvidecete da je sve jedno, da ste vi pripadnici nas tj - u kompletu mi, na posebnom, paznje i truda vrednom, projektu, koga ste se s ljubavlju prihvatili, i time doprineli bogatstvu samih sebe, tj „nas“. Nema tu granice, ona se stvara samo prividno, usled fokusa na odredjeni projekat, da tako kazemo.

 Kada ostvarite da fokus i svesnost o pripadanju celini budu spojene, tada znajte da ste prosvetlili svoj cilj. Onda nadalje mozete deliti to iskustvo. To je jos visi cilj. Ali, deliti to iskustvo ne mozete pre nego sto ga sami ostvarite, tj iz jedinstva sa nama.

Ono sto se tice proslosti i nekih obrazaca bismo objasnili: nesto je zaglavilo protok ljubavi na zadatku koji ste obavljali. To je bilo nesto sto niste mogli da sagledate iz sire perspektive, iz perspektive onog drugog. Samo to je dovelo do zakocenja, cinjenica da vi to niste dobro i celovito razumeli.

 Kada se to ponovo integrise, razgradjuje se cvoriste koje odmotava citav spektar odgovora na situaciju, a ne prisiljava vise na samo jedan model ponasanja. To mesto tada postaje novi potencijal. Odatle komplet modela ponasanja otvara nove i nove protocnosti, koje je lako koristiti, jer predstavljaju protok ili konekciju sa izvorom samim. Time dobijate novu i vecu snagu iz samog sredista sebe. I jos nesto sto je vazno u tom procesu:  tim otvaranjem postavljate temelj za nacine otvaranja, tj, jednu veliku prijemcivost sa potpunim poverenjem. Tako proces otvaranja ojacava iznova i iznova.

Dipak Copra o kanalisanju i kosmickoj svesti

http://youtu.be/msjOiIG3K0Y

Svetlost

Pojmom svetlost oznacavate deo elektromagnetnog spektra koji je prepoznatljiv culom vida. Ono je takodje prepoznatljivo necim drugim, i tu se ne radi o istom tipu svetlosti. Ta dva prepoznavanja mogu da se preklapaju,  ali nije nuzno da se preklope da bi efekat svetla bio vidjen.

Prvobitno je svetlost odavalo ono sto je povezano sa izvorom, pa zato i jeste prepoznato kao nesto sveto. Zatim je slicnu ulogu preuzela  vatra, koja predstavlja transformaciju, i to je drugi nacin svetlenja, tj, transformacija se vrsi isto kao i u spojenosti sa izvorom, s tim da plamen transformise nesto cija vam je forma mnogo prepoznatljivija.  To vazi i za svetlo koje dobijamo kada ukljucimo sijalicu, i tu se nesto transformise, odajuci efekat svetlosti. Transformacija jeste kljuc, ali se ona desava na razlicitim nivoima, kojih smo svesni u razlicitoj meri.

Kada osetite da ste na izvoru, da od njega primate, onda znate da ste iste osobine kao i izvor sam. Posto je to veoma drugaciji osecaj nego fizicko pripadanje, najlakse se poredi sa svetlom, najblize je opisati taj dozivljaj kao prosvetljavanje, koje je najmanje materijalne prirode. Tu sada dolazi do nekog malo odlazenja od teme kada se svetlo povezuje sa materijalnim telom, ili sa hemijskim reakcijama proisteklim iz nekih fizickih transformacija. Ovo svetlo je samo prikaz prirode onoga sto svetli, to je njegova priroda sama. Tako je sa suncem, kao vasim izvorom svetla, pa i zivota, koje neprestano daje i daje.

Da li se izvor trosi tim davanjem?

Izvor se stalno napaja iz stalnog uviranja i transformisanja informacija raznih vrsta. Po tome je on beskonacno obnovljiv, I  ako se sagledava iz dimenzionalno ogranicenog mesta, to izgleda kao da  je izvor neprestani perpetum mobile. Ali, kada se sagledava sveukupna situacija, uvek postoji sazrela vibracija koja ulazi u transformaciju, i time postaje izvor neke druge vibracije.To je proces koji se neprestano odvija, svuda i na razne nacine. Znaci, da bi sagledavali funkcionisanje tog mehanizma, bitno je prosiriti svoju percepciju, ili bar primetiti da je ona veoma suzena.

Da li postoje zakoni koji uvek-svuda vladaju?

Zakoni kojima se vibracije prostiru su nekada prikazani ovako a nekada onako. To je samo zbog dimenzionalne ogranicenosti. Kada gledas neki talas u jednoj ravni prostiranja, on izgleda kao talas, u drugoj bi mogao da se prikaze kao koncentricni krugovi, iz trece cete videti spiiralu, u cetvrtoj elipse… svugde tu vazi ista zakonitost.  Kada to shvatite, dolazite mnogo blize centralnom postojanju, da ga tako nekako prikazemo. Centralno postojanje uvek obuhvata sve njegove faze, i zato je svaki uvid deo jednog velikog i opsteg znanja. Kada se udje u dimenzionalno prosirenje svesti, dolazi do suzavanja interesovanja, jer nije potrebno objasnjavati ono sto je ocigledno jasno, a dolazi kao takvo samo prosirenjem svesti.

 Zato su svi veliki odgovori u stvari veoma jednostavni, i, uvek, kada se zaista zagledate, nose viseznacnost, veoma primenljivu na sve nivoe. Kao sto je to zakonitost:”Kako  gore, tako dole”, ili uvek nepromenljiva Zakonitost upisanosti 6 njenih precnika u jednu kruznicu… I jos je mnogo takvih zakonitosti. Neke od njih zahtevaju promenu sopstvenih ideja, kao sto je : “Sve sto je bilo i trebalo je da bude”. Puno je ljubavi utkano u te mudro srocene zakonitosti, koje proisticu direktno iz izvora.